Brojnim gostima, učesnicima Konferencije, najpre se obratio direktor VSZŠ, dr Branko Bošković,prof., toplim rečima dobrodošlice i rečima: “Znanja i zdravlja nikad dosta! “
Na samom početku govora objasnio je značaj ovakvih Konferencija za stručnu i širu javnost i istakao značaj aktuelnih pitanja u teoriji i praksi sporta, rekreacije i zdravlja i posebno značaj događaja za studente, buduće trenere, fizioterapeute, menadžere u sportu i medicinske sestre jer se danas, kako je rekao, moramo rukovoditi spoznajom da je neizvesnost determinanta našeg sveta i da je sva prilika da će još dugo to i biti, a onda je citirajući velike misli američkog lekara Nelson Jacksona istakao:
„Ne možemo da obavljamo današnji posao sa jučerašnjim metodama, a da pritom računate da ćete na istom poslu ostati sutra.” Direktor dr Bošković je na samom početku Konferenciju označio kao priliku za osnaživanje intelektualnog izazova i razvoj neophodnih znanja i praktičnih veština za rešavanje najkompleksnijih izazova vremena koje sledi, posebno u oblastima sporta, zdravlja i rekreacije.
Bio je ovo dobar uvod za sjajno predavanje mr Zorana Gajića, predsednika Odbojkaškog saveza Srbije koji je govorio na temu Savremenih tendencija u vrhunskom sportu: “Odavno je poznat stav da savremeni sport ide u pravcu intezifikacije i ubrzanja igre. Šta god unapređivali u taktici i metodologiji igre, upravo to, vam donosi pobedu i profit. Pobeda i jeste smisao vrhunskog sporta. Šta iz ovakvih činjenica sledi ? Pojačan rad na snazi i sili. Ubrzanje dovodi i do velikog psihološkog opterećenja igrača i do grešaka što sve traži promenu tahnike i taktike. Ovakav odnos liči više na dresuru nego na interakciju sa homo sapiensom, što nije blisko principu aktivne prisutnosti koji smo učili na pedagogiji i to sve implicira i veliko psihološko opterećenje igrača. „izjavio je između ostalog Gajić a zatim se prisetio nekadašnjih vremena:
„Još u trećem razredu gimnazije sam odlučio da ću biti trener. U ono vreme, druga Tita, treneri reprezentacije za mene su bili Bogovi, ljudi sa kojim smo se mi mladi poistovećivali. Nekada su treneri bili generali, a danas su vodnici. Politiku, strategiju ili razvoj kluba, vode neke druge struke, predsednici i direktori, menadžeri, vođe navijača...Međutim savremeno ne znači nužno i pozitivno. Problem mladih trenera jeste mnoštvo informacija, koje nisu sistematizovane. Često su kondicioni treneri metodološki obrazovaniji od prvih trenera, vrlo često nisu usklađeni sa planom rada glavnog trenera. Ne može si ni praviti dugogodišnji plan rada bez znanja iz biomehanike, tehnike i strukture kretanja za konkretnu sportsku granu. Takvi problemi dovode do povreda igrača. U našoj oblasti nema puno naučnih činjenica, osim statistika koje označavaju nešto na nivou značajnosti. Ipak trener mora da veruje u nešto i da ima jasan cilj čemu teži. Danas sam pod snažnim utiskom tehnološkog razvoja čiji je upliv i u oblasti sporta snažan gde mi zahvaljujući video snimcima i kompjuterskoj tehnologiji dobijamo kompletan model igre, na bazi nekoliko hiljada ponavljanja za više od pet utakmica...“ Baveći se teorijskom i iskustvenom analizom ključnih problema trenerske struke, nekada i sada i konstatujući da sve što je savremeno ne mora da znači nužno i pozitivno, a opet ističući sve benefite nove tehnologije, Gajić se dotakao i opšte devalvacije pravih sportskih vrednosti u društvu, navodeći primer da profesionalni sportisti sa poslednjim košem ili golom nestaju po završetku karijere, a dominantnu ulogu u drštvu dobijaju rijaliti zvezde, čime je predavanje i priveo kraju kao porukom za javnost o kojoj treba dalje misliti.
Prvog dana konferencija govorilo je još sedam predavača po specijalnom pozivu među kojima gosti sa Univerziteta iz Ljubljane, prof.dr Milan Čoh; iz Skoplja sa Univerziteta sv Kiril i Metodij, prof. dr Bujar Saiti; prof. dr Goran Tulić ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu; prof.dr Marija Anđelković, ispred VSZŠ; dr Marija Zegnal Koretić, ispred Međimurskog veleučilišta u Čakovcu; dr Miroslav Marković, ispred Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja Beograd i dr Jelena Ivanović ispred, Zavoda za sport i medicinu RS.
U popodnevnim časovima učesnici Konferencije, 67 autora iz: Turske, Bugarske, Brazila, Rumunije, Hrvatske, BIH, Slovenije i Srbije su podeljeni u dve radne sesije: Sport i Rekreaciju i posebno Zdravlje, gde su prezentovani naučni radova iz pomenutih oblasti. Svi radovi biće objavljeni u elektronskom Zborniku radova nakon konferencije i moćiće da se koriste kao naučna i stručna građa na linku Konferencije: http://conference.vss.edu.rs/
Drugi dan Konferencije, u subotu 11. maja, održaće se radionica iz oblasti Primenjenog akidoa pod vođstvom Radojice Spasovića, osnivača ovog sporta, u prostorijama Fitnes centra „Maximus“, Toše Jovanovića 11, Beograd.
Kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
