Trenirajući na ulicama glavnog grada Somalije, koji je razrušen građanskim ratom, u jeku sukoba, Mohamed Hasan Mohamed i Zamzam Ali Fara su uspeli da se suprotstave i sukobima i terorizmu i plasirali su se na Olimpijske igre u Londonu.U Mogadišu ne samo da je teško biti sportista, već je i opasno po život. Na ulicama su naoružane milicije, nervozni pucači i zalutali meci. Bombaši-samoubice mogu da napadnu bilo kada.Somalijski sport često je bio ugrožavan stalnim nasiljem koje je osakatilo zemlju u poslednje dve decenije, ali je ove godine protresen iz temelja kada su ubijeni predsednici olimpijskog komiteta i fudbalskog saveza.A dugorpugaš Mohamed i srednjeprugašica Fara su svakodnevnim treninzima bili u životnoj opasnosti. Somalija nema sportski stadion koji je u funkciji. Samo napušten objekat bez staze.Atletičari su tako primorani da trče na ulicama koje su možda i najopasnije na svetu, i po kojima lutaju nervozni naoružani ljudi bliski vladi i teroristička milicija."Zamislite da živite u zemlji bez sportskog stadiona", rekla je Fara, koja će se takmičiti na 800 i 1.500 metara na novom Olimpijskom stadionu u Londonu."Nismo imali gde da trčimo osim na ulicama Mogadiša, i to u vreme kada su borbe bile najžešće. Morali smo ipak da treniramo i trčimo, ustajemo rano svako jutro, trčimo pored blokada na kojima su bili naoružani milicajci. Nekad su nas vojnici na barikadama mešali sa bombašima samoubicama i naredjivali su nam da stanemo ili će da pucaju", rekla je ova atletičarka.Nekad su ih na duže vreme zadržavali sumnjičavi vojnici, tako da bi im propao ceo dan treninga. A nekada je, jednostavno, bilo previše opasno da se izadje.Dvoje atletičara su jedini predstavnici ove istočnoafričke države u Londonu, ali su oboje rekli da je vredelo rizikovati da bi ostvarili svoje olimpijske snove."Stvarno želim da osvojim nešto jer sam trenirao jako naporno", rekao je Mohamed.On će trčati na 1.500 i 5.000 metara u Londonu."Treniramo ujutru i popodne, iako tamo teško da ima bilo kakvog sportskog objekta", kazao je on.Mohamed i Fara su ponekad išli na stadion Konis u Mogadišu, ali su rekli da je to bilo tako loše da su retko trenirali tamo."Ipak smo išli na taj napušten stadion i sanjali o tome da ćemo jednog dana ići na Olimpijske igre, a konačno smo došli do ovog dana kada nam se ostvario olimpijski san. Moram da kažem svima da je Somalija živa i jaka i da sam došao da nosim zastavu svoje zemlje", rekao je Mohamed.Šef Somalijskog olimpijskog komiteta Aden Jabarou Viš i predsednik Fudbalskog saveza te zemlje Said Mohamed Nur su bili medju 10 ljudi koje je ubio automobil-bomba u aprilu, posle koga je već opterećeni sport u toj zemlji skliznuo u potpuni haos.Ali, Fara i Mohamed su odbili da se predaju posle krvavih napada, i obnovili su svoju rešenost da se dočepaju Igara u Londonu.Somalija nije imala funkcionalnu vladu od 1991. godine od kada se tamo vodi gradjanski rat, a u poslednje vreme su je pogodili i teroristički napadi militantne grupe al-Šabab, koja je povezana sa al-Kaidom.Mohamed i Fara su izgubili članove porodice tokom rata u Somaliji, koja je, uprkos svim nevoljama, imala predstavnike na poslednjih pet olimpijskih igara. Zemlju će u Londonu predstavljati generacija odrasla okružena ratom, nasiljem i teškoćama."Živeli smo i odrastali u vrlo teškim uslovima, znatno drugačijim nego ostali sportisti. Odgajani smo u zemlji u kojoj gradjanski rat traje 21 godinu. Ponosno idem na Igre počastvovan sam što mogu da pokažem svetu da smo zaista ovde. Ali, i da zatražim od sveta da ne napuštaju Somaliju i njen narod. Što se mene tiče, uradiću svoj deo i nadam se da ću imati dobar rezulta
