Bol u leđima je jedan od najčešćih razloga posete lekaru ako se izuzmu respiratorne infekcije. Često je razlog odsustvovanja sa posla i sa drugih aktivnosti, a pogađa podjednako oba pola.
Na bol u kičmi se obično žale osobe koje žive statično i obavljaju poslove koji podrazumevaju dugo sedenje ili stajanje. Usled nedovoljnog kretanja, mišići leđa slabe i postaju neadekvatna potpora kičmenom stubu, što dovodi do pojave bola – kaže fitnes trener Robert Soladji.
Slaba muskulatura leđa i stomaka, naročito u kombinaciji sa gojaznošću, jedan je od najčešćih uzroka bola u leđima. Bol u leđima mogu da prouzrokuju i različite povrede i degenerativne bolesti koje se razvijaju sa godinama. Nekada se bol u kičmi može javiti i kao refleks bolesti na organima abdomena.
Loše držanje
Za veliki broj ljudi se može reći da imaju loše držanje. Javlja se već u osnovno – školskom uzrastu, dok je kod tinejdžera i adolescenata, koji se ne bave sportom, uobičajena pojava. Loše držanje tela predstavlja odstupanje od pravilne posture (stava) tela kada nema strukturnih promena na kičmi. Loše držanje može biti i urođeno, mada je to vrlo redak slučaj. Najčešće se radi o lošem stanju mišića leđa usled nedovoljne fizičke aktivnosti.
Loše držanje se obično javlja pre tridesete godine, a sa godinama vodi u različite deformacije kičmenog stuba i ozbiljne zdravstvene probleme. Većina ljudi sa lošim držanjem tela ima bol u kičmi, ograničenu pokretljivost leđa, oboljenja perifernih nerava i lošije opšte zdravstveno stanje.
Deformacije kičme
Kada su leđa dugo u lošem, prinudnom položaju razvijaju se deformacije kičmenog stuba, odnosno izmenjen položaj kičmenih pršljenova. U deformitete kičmenog stuba spadaju skolioza, kifoza i lordoza. Skolioza je najčešći oblik deformiteta kičme i javlja se već u detinjstvu. Predstavlja bočno krivljenje kičmenog stuba što je čest uzrok bola u leđima.
Kifoza je ispupčenost (povijenost unapred) u grudnom delu kičme koja prevazilazi fiziološke granice. Lordoza je suprotno kifozi, povijenost kičme unazad, odnosno naglašena lumbalna krivina. Obično je imaju gojazne osobe sa slabim stomačnim mišićima i čest je uzrok bola u lumbalnom delu leđa. Deformacije kičme se uglavnom mogu ispraviti specijalnim korektivnim vežbama, posebno u mlađim godinama života. Kod većih deformiteta i kod starijih ljudi korektivne vežbe omogućavaju neutralisanje bola i povećanje pokretljivosti.
Menjajte navike
Da bi se rešili bola u kičmi i uopšte bola u leđima, potrebno je da se uvede redovna i pravilna fizička aktivnost. Navika dugog sedenja za računarom ili TV ekranom takođe treba da ustupi mesto kretanju.
Osobe koje obavljaju poslove koji podrazumevaju dugo sedenje ili stajanje treba da u svoj režim rada uvedu promene koje su izvodljive. Oni koji rade za računarom treba da što češće prave pauze sa ustajanjem i kratkim šetnjama. Takođe, treba da izbegavaju da za radnim stolom sede pogrbljeni ili iskrivljeni. Kvalitetan dušek i jastuk za spavanje su veoma važni i najbolje je birati one od memorijske pene i anatomskog oblika. Spavanje na lošem krevetu dovodi do krivljenja vratnih i lumbalnih pršljenova koji izazvaju bol u kičmi.
Kada se javi bol u kičmi, pored neizostavnog uvođenja fizičke aktivnosti, treba i ishranu obogtiti nezasićenim masnim kiselinama. One se nalaze u morskoj ribi i hladno ceđenim uljim, a od važnosti su za finkcionisanje perifernih nerava koji su odgovorni za osećaj bola. Iz istog razloga je važan i dovoljan unos vode (minimum dve litre).
Ojačajte muskulaturu leđa sa personalnim trenerom
Kada se osoba suoči sa hroničnim bolom u kičmi, neophodno je da se na fizijatrijskom pregledu uradi dijagnostika. Kada se zna pouzdan uzrok bola može se pristupiti korektivnim vežbama i vežbama za jačanje mišića leđa i trupa.
Pored fizikalne terapije, savetuje se uvođenje redovne fizičke aktivnosti koja će biti usklađena sa individualnim potrebama. To znači da je potrebno vežbati prema programu vežbi koje će odrediti personalni trener.
Pravljenje individualnog programa vežbanja podrazumeva najpre niz testova kojima se procenjuje fizička forma, kardio – respiratorna forma, višak kilograma, procenat masti u telu i opšta statika tela.
Personalni trener zatim određuje vrstu, obim i dinamiku vežbi koje će popraviti stanje muskulature leđa i stomaka. Na taj način se neutrališe ili smanjuje bol u kičmi i povećava obim pokreta ako je bio ograničen.
