Ovo je herojska priča o čoveku koji je bez razmišljanja skočio u mutnu vodu i sa dna jezera izvukao 30 ljudi - taj trenutak značio je i kraj njegove blistave karijere, a on je danas čovek koji je pao u zaborav i tek poneko ga se seti.
Šavarš Karapetjan stigao je da sa samo 23 godine 11 puta sruši svetski rekord, 17 puta bude prvak sveta, 13 puta evropski šampion i 7 puta prvak SSSR-a. Bio je rekorder, ali te 1976. godine postao je heroj čije se delo više od četiri decenije kasnije prepričava sa velikim divljenjem.
Autobus prepun putnika survao se u jezero i potonuo na dubinu veću od 10 metara. Šavarš je bez mnogo razmišljanja zaronio u mutnu vodu, došao do vozila na kojem je nogama razbio prozor, a onda je krenula akcija spasavanja. Vadio je jednog po jednog čoveka, brzinom od oko 35 sekundi po osobi. Ukupno je izvukao 30 od 92 putnika, ali je samo dvadeset preživelo.
U poslednjem zaranjanju posekao se na staklo, izgubio svest i zaradio sepsu od prljave vode i mulja. Pošto je u ledenoj vodi proveo dugo vremena imao je i obostranu upalu pluća, a borba za život trajala je 46 dana! Bio je to kraj njegove plivačke karijere.
"Nisam imao izbora. Rekao sam samome sebi 'Ako sada ne pobediš, sve tvoje medalje će izgubiti smisa'. Znao sam da mogu da zaronim, samo sam se plašio da ću pogrešiti. Dole je bilo tako mračno da ništa nisam video. Jednom sam umesto putnika izvukao sedište. Mogao sam da spasem još jedan život. To sedište me još uvek progoni u snovima", otkrio je Šavarš u svojoj ispovesti nekoliko decenija kasnije.
Rođen je Kirovakan u Jermeniji, a onda se 1964. godine njegova porodica preselila u Jerevan. Vrlo rano je počeo da se bavi plivanjem, a onda se prebacio na praktično ronjenje.
Zapravo, plivanjem je počeo da se bavi kao petnaestogodišnjak pošto ga je grupa huligana pretukla i bacila u jezero zavezavši mu kamen oko vrata. Oslobodivši se užeta, u poslednji čas je isplivao na površinu.
Blistavu karijeru je okončao tog 16. septembra kada je kao i svakog dana do tada odlučio da džogira pored jezera Jerevan sa bratom Kamom.
Zanimljivo je da mu Rusija nikada nije dala orden najvišeg reda, postao je popularan tek 1982. godine kada je „Komsomolskaja Pravda“ objavila čitav članak posvećen njemu. Ubrzo mu je na adresu stiglo 60.000 pisama.
Tokom 1985. godine je spasao ljude sigurne smrti kada je video zgradu u plamenu i ljude zarobljene unutra. Počeo je da ih izvlači još jednom bez da brine o sebi. Zadobio je nekoliko opekotina i mnogo vremena je proveo u bolnici. UNESCO je tada odlučio da ga nagradi za herojstvo. Danas se i jedan asteroid zove po njemu, a tako je nazvan 1978. godine.
Preselio se u Moskvu, a sada tamo je osnovao fabriku obuće koja se zove "Drugi dah" - jer drugačije nije moglo.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
