DAMIR I ZORANA ZA KURIR O PROSLAVI KOJA JE OBIŠLA ČITAV SVET! To grljenje sam zamišljao 1.000 puta, ali nisam smeo da se zanosim
U jutarnjem programu Kurir televizije, Srbija je imala čast da čuje svoje najnovije olimpijske šampione, Zoranu Arunović i Damira Mikeca, koji su osvojili zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu u disciplini deset metara vazdušni pištolj. Njihovo finale protiv Turske bilo je puno napetosti i emocija, što je izazvalo veliku radost, ali i suze sreće.
Naš novinar Milan Rašević intervjuisao je naše olimpijske šampione i upitao ih kako se osećaju.
- Super je, nismo mogli ni da spavamo od uzbuđenja, spavali smo svega tri sata - rekli su.
Razgovor se ubrzo okreće emotivnim trenucima u njihovim karijerama. Zorana se priseća svojih prethodnih olimpijskih iskustava, gde su četvrta mesta bila praćena suzama razočaranja, a sada su to suze radosti.
- Tamo gde sam ja, uvek ima suza. Samo je pitanje da li su suze radosti ili one druge. Ali oplakati se mora. ovo je trenutak kada shvatiš da sve ono što si radio poslednjih 23 godine zapravo ima smisla - rekla je Arunović.
Damir je potom opisao svoje poslednje trenutke tokom finala, kada je morao ostati miran uprkos ogromnom pritisku.
- Da samo postoji formula za to... to su godine iskustva i u datom momentu moraš biti pribran. Moraš sebe ubediti da će to biti centar. Ja sam još 3 metka pre toga ubedio sebe da to moraju biti centri, da to mora tako da bude. Da ne razmišljam šta će ti centri doneti, već da se fokusiram na zadatak koji sam sebi zadao. Taj poslednji metak, bio sam ubeđen da će biti centar. Tako sam podigao pištolj i opalio sam ga vrhunski. Ostalo mi je samo da pogledam glavni ekran da potvrdim i čekao sam na semaforu taj broj 16 pored srpske zastave. To se Bogu hvala obistinilo. Ja nisam video ni šta je Zorana opalila, ni šta su Turci. Video sam samo taj broj 16 i konačno taj san dosanjan - rekao je Mikec.
Proslava njihovog uspeha bila je posebno dirljiva.
- Kad smo se zagrlili na podlozi, to je bio izliv iskrenih emocija. To grljenje bilo je nešto što sam zamišljao hiljadu puta. Ali ne smeš da zamišljaš o tome i da se zanosiš, već moraš da se vratiš na to da moraš da pucaš da bi došao do tog momenta. Onda kad pogodiš taj centar možeš da srušiš svog partnera i valjaš se sa njim - rekli su naši šampioni.
Oboje sportista su se osvrnuli i na svoje bliske prijatelje i porodice koji su ih podržavali tokom godina. Zorana posebno pominje svoju preminulu prijateljicu Bobanu Momčilović-Veličković, ističući koliko je važno da se njen duh i dalje oseća među njima.
- Ona ne može biti zaboravljena. Ludost je pomisliti da neko ko je bio tako veliki deo mog života i Damirovog života naravno može biti tako lako zaboravljen. Ja sam već rekla da se stvari zaboravljaju, ljudi se zaboravljaju vrlo često i život se nastavlja, ali smatram da ljudi kao ona žive dok god smo tu mi o kojoj možemo da pričamo i da se sećamo. Da je predstavimo za sve one koji je nisu upoznali. Bila je divan čovek, a onda i fantastičan sportista. Bobana je u 5. mesecu trudnoće postala prvakinja sveta. Sa njenim gubitkom izgubila je prvo njena porodica, a onda i svi mi koji smo je jako voleli - rekla je Arunović.
Mikec je potom otkrio da je broj njegove akreditacije isti kao datum rođenja njegove pokojne majke.
- To su sve neki znakovi u koje itekako verujem. To mi je dalo još dodatni podstrek. Nikada neću zaboraviti trenutak pre Tokija i osvajanja moje prve olipmpijske medalje da smo to jutro pred polazak u Japan davali njoj pomen. Dakle, putovao sam na dan njene smrti i to mi je dalo takav vetar u leđa i siguran sam da me prati i da je tu uvek. A evo sad tu je i u Parizu, broj akreditacije je njeno godište.To nisu slučajnosti - rekao je Mikec.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova