NAJMISTERIOZNIJA SMRT U ISTORIJI ŠAHA: Bogati plemić koga su komunisti hteli da streljaju, a nacisti prisvojili! Ni danas niko ne zna kako je umro

Aleksandar Aljehin bio je četvrti svetski šahovski prvak, koji se smatra jednim od najboljih šahista svih vremena.

Rođen je 31. oktobra 1892. u Moskvi, u bogatoj plemićkoj porodici iz Voronježa. Otac je bio poslanik u državnoj Dumi, a majka ćerka prebogatog vlasnika fabrike. Upravo ga je majka motivisala da se bavi šahom, a prvi učitelj bio mu je stariji brat Aleksej. Presudan trenutak dogodio se kada je sa devet godina gledao simultanku slavnog Pilsberija, koji je igrao sa povezom na očima.

Aleksandar Aleksandrovič Aljehin bio je svetski šampion u šahu od 1927. do 1935, pa ponovo od 1937. do 1946. Njegov život bio je ispunjen misterijama, sukobima i preokretima, a umro je pod nejasnim okolnostima. Dana 24. marta 1946. godine, u hotelskoj sobi „Park“ u portugalskom Eštorilu pronađeno je telo muškarca. Gost hotela sedeo je mrtav u fotelji. Na stolu ispred njega bila je postavljena šahovska tabla. Tako je, u 53. godini života, preminuo Aljehin. Njegov život bio je prepun protivrečnosti, a smrt obavijena misterijama.

Aljehinova odbrana: Šahovsko nasleđe genija

U sportu, da bi neki potez poneo vaše ime, morate biti pravi velikan. U šahu postoji otvaranje poznato kao Aljehinova odbrana, potez u kojem crni kao odgovor na e4 igra skakača na f6. Iako nije među najčešćim otvaranjima, ono je jedno od novijih koje nosi ime po osobi.

Sa 13 godina započeo je dopisni šah, a sa 15 se priključio Moskovskom šahovskom klubu, lažući o godinama da bi bio primljen. Nije bio čudo od deteta, ali je vrednim radom napredovao. Do 17. godine osvojio je amatersko prvenstvo Rusije, a 1914. podelio prvo mesto na prvenstvu sa Aronom Nimcovičem.

Prvi svetski rat i zarobljeništvo u Nemačkoj

Dok je igrao turnir u Nemačkoj 1914, izbio je Prvi svetski rat. Nemačke vlasti su zarobile 11 ruskih šahista, među njima i Aljehina. Ipak, pušten je nakon nekoliko meseci, pod nejasnim okolnostima, i vratio se u Rusiju gde je organizovao turnire kako bi pomogao zarobljenim ruskim šahistima.

Takođe je kao vođa mobilne jedinice Crvenog krsta dobrovoljno učestvovao u ratu. Zbog spasavanja ranjenika odliukovan je. Dva puta je bio ranjen, završio u bolnici, a zatim se vratio u Moskvu na oporavak.

Komunisti hteli da ga streljaju

Nakon boljševičke revolucije 1917, Aljehin je, kao plemić, bio meta novih vlasti. Godine 1919. zatvoren je u Odesi i stavljen na spisak za streljanje. Postoji više verzija kako je izbegao smrt – od legende da ga je Lav Trocki oslobodio nakon partije šaha, do verzije da ga je spasao ukrajinski šahista Jakov Vilner. Ipak, najbliža istini je teorija da ga je spasao lično predsednik Sovjetskog narodnog komesarijata Ukrajine (neka vrsta prvog čoveka države) Hristijan Rakovski.

Beg iz SSSR-a i novi život u Francuskoj

Aljehin je 1921. napustio Sovjetski Savez i nikada se nije vratio. Nastanio se u Parizu, nastavio da igra na turnirima i pripremao se za napad na svetsku titulu. Godinama je izbegavao turnire na kojima je igrao Kapablanka, uveravajući se da mora biti apsolutno spreman za duel sa njim.

Do susreta je došlo 1927. godine u Buenos Ajresu. Dok se on spremao fizički i taktički, Kapablanka je meč shvatio olako. Aljehin je šokirao svet pobedom i postao novi šampion sveta.

Neprijatelj Sovjeta i nacistička kontroverza

Nakon što je postao prvak, sovjetske vlasti su ga proglasile neprijateljem naroda i izbrisale iz šahovskih knjiga. Čak je i njegov rođeni brat Aleksej morao da objavi javnu osudu, kritikujući bratove antisovjetske stavove. Međutim, Aleksej nije dugo živeo, pošto je 1939. godine streljan od strane crvenog režima Josifa Visarionoviča Staljina.

U jednom izveštaju dostavljenom Staljinu, Aljehin je nazvan "belogardejcem koji je počinio političku izdaju".

Tokom Drugog svetskog rata, Aljehin je živeo u okupiranoj Francuskoj i bio prisiljen da igra na turnirima pod kontrolom nacista. Zbog toga je nakon rata bio izopšten iz šahovske zajednice.

Misteriozna smrt

Nacisti su ga zarobili 1940. godine, a potom oslobodili i poslali u Portugal u izgnanstvo. Prema njegovim vlastitim tvrdnjama, dozvolu za odlazak iz Francuske dobio je nakon objavljivanja serije antisemitskih članaka pod nazivom „Jevrejski i arijevski šah“. U tim tekstovima pokušao je da dokaže kako jevrejski šahisti nemaju hrabrost i konceptualnu snagu.

Nakon završetka rata, pravdao se tvrdnjama da su nacisti „izmenili“ njegove članke. Međutim, njegova četvrta i poslednja supruga, Grejs Višard, predala je advokatima šest rukopisa, uključujući i sporne tekstove o „Jevrejskom i arijevskom šahu“, čime su njegove tvrdnje dovedene u pitanje.

Po završetku Drugog svetskog rata živeo je u polupraznom hotelu provincijskog Eštorila. Imao je problem sa visokim krvnim pritiskom, borio se s alkoholizmom, a bio je i u teškoj finansijskoj situaciji. Njegov jedini izvor prihoda bile su male i rijetke naknade za komentare šahovskih partija i seanse simultanke, koje je organizovao njegov prijatelj, portugalski majstor Fransisku Lupi. Većina tog novca odlazila je na konjak.

U jutarnjim satima 24. marta 1946. godine, 53-godišnji Aljehin pronađen je mrtav u hotelskoj sobi broj 43 u Eštorilu. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima.

Pored zvanične verzije portugalskih vlasti da je svetski šampion umro od gušenja mesom, postojale su verzije o samoubistvu, srčanom udaru i ubistvu od strane Sovjeta ili nacista.

Portugalski šahista i njegov prijatelj Fransisko Lupi napravio je tog jutra čuvenu posmrtnu fotografiju šampiona, koji sedi za stolom, a u ruci drži komad mesa.

 Mnogo godina kasnije, tačnije 2002. godine, portugalski list Publico objavio je zvanične dokumente sa autopsije, prema kojima je uzrok smrti bio gušenje usled začepljenja disajnih puteva komadom mesa dimenzija 10×1 cm.

15. aprila, dan pre sahrane šampiona, na naslovnoj stranici lista Diario de Lisboa objavljena je članak novinara Artura Portele pod naslovom „Tajna sobe 43: Zagonetna smrt Aleksandra Aljehina“. U članku se postavlja pitanje o mogućoj umešanosti sovjetskih obaveštajnih službi. Prema tvrdnjama Garija Kasparova, ovu teoriju je podržavao i Aljehinov sin, Aleksandar Aljehin mlađi.

Portela ukazuje na nejasnoće u zvaničnoj verziji smrti, posebno na promjenu nameštaja u sobi i činjenicu da su tanjiri pored tijela bili prazni, a zvanična verzija je bila da je ruski šahista umro od gušenja komadom mesa. Takođe, u članku se sugeriše da je uzrok smrti zapravo srčani spazam, a ne gušenje komadom mesa, kako je tvrdila zvanična verzija.

Kanadski šahista Kevin Spraget, koji je živeo u Portugalu, posvetio je mnogo vremena istražujući smrt velikog šahiste. U svojoj detaljnoj studiji iz 2009. godine, Spraget zaključuje da je Aljehin ubijen izvan hotelske sobe, verovatno od strane sovjetskih agenata, te da su uslovi u sobi i rezultati obdukcije bili falsifikovani od strane portugalske političke policije PIDE.

Do danas, njegova smrt ostaje misterija, ali njegovo šahovsko nasleđe i dalje živi kroz Aljehinovu odbranu i njegove briljantne partije.