SVET TAKVU MRŽNJU NIJE VIDEO! Igrali za titulu, a nisu mogli očima da se vide: Posle njihove smrti otkrivena je neverovatna tajna
Svet šaha pamti mnoge šampione, a posebno mesto među njima zauzima Hoze Raul Kapablanka.
Kubanski genije, kako su ga nazivali, rođen je u Havani 19. novembra 1888. godine.
Bio je treći šampion sveta, a vladao je od 1921. do 1927. godine.
Kapablanka je titulu osvojio u meču sa Emanuelom Laskerom, a izgubio je šest godina kasnije od Rusa Aleksandra Aljehina.
Upravo je odnos Kapablanke i Aljehina jedan od najkontroverznijih u istoriji ove drevne igre.
Pravila šaha su tada bila drugačija. Jedan od uslova da neko izazove šampiona bio je da obezbedi nagradu za pobednika od najmanje 10.000 dolara, što je bila ogromna suma u to vreme. Mnogi vrhunski šahisti baš iz ovog razloga nikada nisu mogli da igraju za titulu prvaka sveta.
Pravila su tada dozvoljavala šampionu i da postavlja svoje uslove, što je dodatno otežavalo put izazivača do meča za titulu.
Kada je Aljehin uspeo da obezbedi sponzore, grupu argentinskih biznismena, Kubanac je tada postavio novi uslov. Ako Aljehin želi da bude izazivač, mora da igra na turniru u Njujorku. Pobednik ovog turnira igraće sa Kapablankom za prvaka sveta. Aljehin je ovo shvatio kao poniženje, ali zbog velikog truda da pronađe sponzore, ipak je prihvatio.
Kapablanka je lako pobedio na pomenutom turniru, a Aljehin bio drugi i tako se kvalifikovao za izazivača.
Meč za šampiona sveta se održao u Buenos Ajresu 1927. godine. Prvi koji ostvari šest pobeda psotaje svetski šampion. Ovo finale je bilo najduže do tada viđeno: trajalo je 73 dana, odnosno 34 partije, sve dok Aljehin nije prvi stigao do šeste pobede, uz tri poraza.
Posle finala njihovo lično neprijateljstvo je kulminiralo i trajalo sve do njihove smrti. Aljehin i Kapablanka nisu mogli očima da se gledaju, pa je tako Aljehin odbijao da igra na istom turniru sa Kapablankom.
Jedna od bizarnih situacija viđena je 1936. godine u Notingemu, jednom od retkih turnira gde su igrali jedan protiv drugog. Sedeli su u isto vreme za šahovskom tablom, ne više od nekoliko sekundi. Svaki od igrača je odigrao potez i odlazio, sve do sledećeg poteza.
Kapablanka se razboleo i umro u Njujorku 8. marta 1942. godine. Godinu dana kasnije preminuo je i Aljehin.
Kada su četiri godine kasnije pronašli Aljehinove spise, među njima je bio rukopis sa najboljim partijama Kapablanke. U uvodu je napisao: "Sa njegovom smrću izgubili smo šahovskog genija kakvog više nikada nećemo videti".
Bonus video: