MINISTAR NA PANELU "SPORT ZA SVE": Zoran Gajić otvorio važne teme i najavio velike projekte
Ministar Zoran Gajić govorio je na panelu „Inkluzija u sportu – sport za sve“, održanom u okviru Prve međunarodne konferencije „Inkluzivna Srbija – izazovi i perspektive“.
Ministar je istakao da će nova Strategija razvoja sporta za period 2026–2035. po prvi put sistemski unaprediti oblast inkluzije, kroz mere koje će osigurati dostupnost sporta, uklanjanje barijera i jednake mogućnosti za sve građane, bez obzira na različitosti.
U svom obraćanju poručio je da je sport snažan alat za smanjenje društvenih nejednakosti, jačanje socijalne kohezije i izgradnju zajednice u kojoj je svako dobrodošao.
- Republika Srbija brine o inkluziji i o sportu osoba sa invaliditetom – naša politika jasno pokazuje da brinemo o ljudima. Kao resorni Ministar za sport upoznaću Vas sa sistemskim rešenjima koje će Ministarstvo sporta utvrditi u novoj Strategiji razvoja sporta za period 2026. - 2035 godine. Za potrebe uzrade Strategije izadili smo i Ehante analizu u kojoj smo prepoznali značaj sporta osoba sa invaliditetom ali i inkluzije pa smo u tom smislu izradili dve veoma važne mere za realizaciju definisanih ciljeva strategije. To su Mera 1.2. koja ima naziv „ Obezbeđenje i promovisanje inkluzivnosti kroz sport“ i Mera 1.5. „Obezbeđenje dostupnosti sportskih aktivnosti za osobe sa invaliditetom“, počeo je priču Gajić.
Usledilo je pojašenje:
- Mera koja se odnosi na inkluzivnost počiva na principu da je sport veoma snažan alat za smanjenje društvene nejednakosti, jačanje socijalne kohezije i promociju zajedništva. Smatramo da ćemo upravo kroz bavljenje sportom smanjivati društvene nejednakosti i podržati saradnju i koheziju, a u skladu sa tim, svi učesnici u sistemu sporta moraju da obezbede i promovišu inkluziju da bi se postigli željeni rezultati, sa posebnim fokusom na rešavanje socijalnih, invalidskih, rodnih, etničkih i drugih pitanja. Efekti ove mere se sastoje u stvaranju uslova da svako, bez obzira na svoje karakteristike ili pripadnost određenoj grupi, ima jednake mogućnosti da učestvuje u sportu (vežba, trenira, takmiči se i uživa), da se oseća dobrodošlo i prihvaćeno. To nije samo omogućavanje pristupa sportskim objektima i sportskim sadržajima, već podrazumeva uklanjanje svih barijera (fizičkih, društvenih, ekonomskih i kulturnih) koje sprečavaju pojedince ili grupe da se bave sportom, bilo rekreativno ili profesionalno. Kako je uključivanje osoba sa invaliditetom obuhvaćeno posebnom merom, ovom merom se realizuju aktivnosti usmerene na: rodnu ravnopravnost u sportu (podsticanje učešća devojčica i žena u sportu, naročito u disciplinama gde su tradicionalno manje zastupljene; jednake mogućnosti za trening, finansiranje, promociju i medijsku zastupljenost žena u sportu; suzbijanje stereotipa poput „neki sportovi su muški, a neki ženski“; odgovarajuća zastupljenost žena u upravama sportskih saveza; stvaranje jasnih, poštujućih i pravednih politika koje omogućavaju transrodnim i interrodnim sportistima da se takmiče na način koji poštuje njihov rodni identitet; borbu protiv homofobije i transfobije prema LGBT+ osobama); uključivanje različitih društvenih grupa (omogućavanje bavljenja sportom pripadnicima različitih etničkih i nacionalnih zajednica, posebno romske zajednice; borba protiv diskriminacije, rasizma i netolerancije u sportu; povećano bavljenje starih lica rekreativnim fizičkim vežbanjem i sportom; promovisanje sporta kao mosta koji povezuje ljude; korišćenje sporta kao alata za integraciju i stvaranje osećaja pripadnosti za migrante i izbeglice; poštovanje kulturnih razlika i specifičnosti tokom sportskih aktivnosti i takmičenja); socijalna inkluzija, odnosno uklanjanje finansijskih barijera za učešće u sporti (podrška deci iz siromašnih porodica, ruralnih sredina, domova za decu bez roditeljskog staranja, vaspitno-popravnih domova ili marginalizovanih zajednica, uključujući i programe koji omogućavaju besplatno bavljenje sportom, opremu, stipendije i pristup treninzima - pričao je ministar i dodao:
- Takođe, razvoj programa i infrastrukture u ruralnim područjima i siromašnim urbanim područjima); mentalno zdravlje i prihvatanje različitosti u psihološkom razvoju (stvaranje sportskog okruženja koje podržava decu sa teškoćama u učenju, neurodivergentne osobe, npr. autizam, poremećaj pažnje i hiperaktivnosti, i one kojima je potrebna dodatna podrška); uspostavanje partnerstava škola, sportskih organizacija, zdravstvenih ustanova i lokalnih zajednica (umrežavanje škola, sportskih klubova, zdravstvenih ustanova i lokalnih vlasti u cilju razvoja inkluzivnih programa; organizovanje inkluzivnih sportskih dana, porodičnih sportskih događaja i lokalnih sportskih događaja otvorenih za sve uzraste i sposobnosti; uključivanje volontera i studenata sporta u rad sa decom kojoj je potrebna veća podrška); promociju inkluzivnih vrednosti i pozitivnih primera kroz medije, u cilju menjanja percepcije društva i stvaranja pozitivnih uzora; osiguranja da sportski objekti budu pristupačni i inkluzivni (uvođenje standarda za nove sportske objekte u skladu sa principom univerzalnog dizajna; obuka osoblja sportskih centara za rad sa osobama sa posebnim potrebama; uvođenje zelenih, bezbednih otvorenih javnih sportskih objekta u lokalnim zajednicama), glasilo je obraćanje Zorana Gajića.
Zaključak je bio jasan:
- Na kraju ono na šta smo posebno ponosni jeste politika naše države da za osvajanje medalja na prvenstvima evrope, svetskim prvenstvima i Paraolimpijskim igrama nagrađuje sportistkinje i sportiste u identičnom iznosu kao i sportiste bez invaliditeta kako za nagrade tako i za Nacionalna sportska priznanja i po tome prepoznati u svetu sporta. To sve dalje znači da Republika Srbija brine o inkluziji o sportu osoba sa invaliditetom zapravo naša politika jasno pokazuje da brinemo o ljudima.
