TITULA ZA LAZARA: Maša Stojanović sa džudistkinjama Partizana ostvarila istorijski uspeh, a titulu posvetila tragično nastradalom članu
Maša Stojanović je izuzetno prepoznatljivo i poštovano ime u svetu džudoa u Srbiji.
Rođena Boranka, nosilac crnog pojasa treći dan, čak 11 puta ekipna šampionka Srbije, osvajačica medalja na Balkanskim prvenstvima i Evropskim kupovima, u trenerske vode uplovila je 2013. godine. Danas, kao trener Džudo kluba Partizan, sa svojim timom ostvaruje rezultate koji su obeležili klupsku istoriju.
Godina 2025. donela je Partizanu prvu titulu ekipnog šampiona Srbije u konkurenciji dama, ali i jedan izuzetno težak period za ceo klub. Krajem oktobra, u saobraćajnoj nesreći, život je izgubio šesnaestogodišnji član kluba Lazar P, dok je njegov klupski drug Dragan Jović zadobio tešku povredu kičme. Nakon operativnih zahvata, Dragana očekuje dug proces oporavka, uz realnu šansu da ponovo prohoda. Obojica su u tom periodu ostali snažno prisutni u mislima i svakodnevici ekipe.
U znak sećanja i poštovanja, titula ekipnog šampiona posvećena je Lazaru.
„Znala sam da smo blizu, ali je pitanje bilo karaktera“
Kakav ste osećaj imali uoči prvenstva?
– Godinama smo bili veoma blizu. Četiri puta zaredom završavali smo kao drugi i uvek je nedostajao jedan detalj. Ove godine sam znala da imamo kvalitet, ali i da će presuditi to da li ćemo imati dovoljno stabilnosti i unutrašnje snage da iznesemo prvenstvo do kraja.
Period pred takmičenje bio je izuzetno zahtevan za ceo kolektiv. Bilo je potrebno pronaći način da se nastavi dalje, uz međusobnu podršku i veliko poštovanje prema svemu što se dogodilo.
Koja vam je bila prva misao posle osvojene titule?
– Imala sam osećaj da taj dan ima posebno značenje. Titula je posvećena Lazaru, kao znak sećanja i zajedništva koje nas je nosilo kroz čitavo prvenstvo.
Ekipno prvenstvo kao ogledalo tima
Ekipno prvenstvo Srbije održano je u SC „Šumice“ u Beogradu. U finalu su džudistkinje Partizana savladale znatno iskusniju ekipu Crvene zvezde, sastavljenu od takmičarki koje su u Olimpijskim programima. Bila je to prva ekipna titula u istoriji kluba iz Humske ulice.
– Ekipno prvenstvo pokazuje da rezultat ne zavisi isključivo od individualnog kvaliteta. Ono govori o poverenju, povezanosti i spremnosti da se bude deo tima. Naše devojke su zajedno od najranijeg uzrasta. Odrastale su u istom sistemu, u istom klubu, i taj kontinuitet je danas jedna od naših najvećih snaga. Većina njih je juniorskog uzrasta, članice su reprezentacije i imale su priliku da svoj kvalitet pokažu upravo u ovakvom formatu takmičenja.
Da li to stasava nova generacija srpskog džudoa?
– Devojke koje danas čine naš tim imale su priliku da se takmiče sa najboljima u zemlji. Bez obzira na godine, pokazale su da mogu ravnopravno da se nose sa iskusnijim protivnicama. Ova titula ima posebno mesto jer predstavlja rezultat dugog zajedničkog procesa i vrednosti koje su se sasvim prirodno prenele na naše takmičarke.
Zašto deca biraju džudo?
– Džudo je sport koji razvija celokupnu ličnost. Pored fizičkih sposobnosti, veliki akcenat je na disciplini, samokontroli i razmišljanju.
Džudo na japanskom znači „nežan put“ i u suštini predstavlja ravnotežu između mentalne pripreme, taktičke zrelosti i tehničkog znanja. Upravo to roditelji i deca prepoznaju.
Stručni kadar i uslovi rada
– Ekspanzija džudoa u Srbiji dobrim delom je rezultat rada mladih i posvećenih trenera. Postoji dobra saradnja među kolegama, a nacionalna baza na Košutnjaku predstavlja veliku podršku. U prvom timu u Partizanu radimo Stevan Stojanović, Igor Čurović i ja.Funkcionišemo kao uigran tim, sa jasno podeljenim ulogama i zajedničkim ciljem. Svako od nas unosi svoje znanje, iskustvo i senzibilitet u rad sa takmičarima, a međusobno poverenje i stalna komunikacija omogućavaju da se odluke donose mirno i promišljeno. Takav način rada doprinosi kontinuitetu i rezultatima koje klub ostvaruje.
Izazovi svakodnevice
– Uslovi nisu uvek idealni. Treniramo u kasnim večernjim terminima, dok jutarnji treninzi počinju rano. Deca često imaju više treninga dnevno, uz školske obaveze.
Ipak, postoji velika posvećenost, kako kod dece, tako i kod roditelja, i to je nešto što nam daje dodatnu snagu.
Sport i životne lekcije
– Najvažnije je da deca znaju da nisu sama. Trudimo se da im budemo podrška i van tatamija. Kroz sport se uče strpljenju, odgovornosti i međusobnom poštovanju.
Upravo te vrednosti su se najjasnije videle na ekipnom prvenstvu.
Pogled ka Los Anđelesu 2028
– Džudo je sport sa izuzetno jakom konkurencijom i dugim kontinuitetom na Olimpijskim igrama. Na najvišem nivou zahteva potpunu posvećenost i dugogodišnji rad. Verujem da Partizan ima potencijal da u narednom olimpijskom ciklusu ima svoje predstavnike.
