"VIDIM SEBE U BUDUĆNOSTI KAO SELEKTORA SRBIJE" Kakve reči velikog Nikole Grbića - ovo će sve oduševiti
Nemamo mnogo povoda da slavimo reprezentativne uspehe u odbojci, pa moramo da slavimo uspehe naših ljudi. Pre svega, Nikole Grbića, aktuelnog selektora Poljske.
“Čak su mi, kada smo pobedili tamo sa Zaksom, napravili čestitku kroz Majnkraft – snimili su video u igrici. To mi je bilo neverovatno. Danas mi mnogo naših ljudi koji me prepoznaju kaže: ‘Kad god vidim Poljsku, navijam za vas’. I to je super“, uz osmeh priča Nikola Grbić u novogodišnjem intervjuu za Meridian Sport.
Ono što najviše zanima baš te ljude koji sede u Srbiji uz TV i navijaju za legendarnog dizača – jeste da li će ga ponovo dočekati na klupi našeg nacionalnog tima ili je prva prilika bila i poslednja. Njegove reči daju nadu u bolje sutra…
- Vidim sebe kao selektora Srbije u budućnosti. Kad će to da bude – ne znam. Ali, negde sigurno razmišljam o tome. Moja želja je da učim našu decu, da znanje i emociju i sve što imam prenesem na našu decu. Meni su Poljaci super – uživam u radu sa njima. Ali, drugačije je kad slušaš svoju himnu kad osvojiš nešto. U tom emotivnom smislu pričam… Ja obožavam da mi svira himna Poljske, posebno jer je mnogo slična našoj staroj, uz koju sam odrastao. Naravno, za povratak u Srbiju mnogo kockica treba da se poklopi“.
Neki potezi koji bi trebalo da se povuku naredne godine, mogli bi da budu dobar temelj za povratak legendi…
“Sa otvaranjem centra je fantastična prilika da se stvari organizuju na takav način da mladi – ne dobiju više šanse, nego da se postavi neka baza za dalje. Sve to treba da se shvati kao velika prilika za pravljenje svetle budućnosti srpske odbojke… Ja se nadam samo da ćemo imati svi stpljenja, da neće biti: E otvorili smo centar i gde su sada zlatne medalje“.
Proces je drugačak – ništa nije moguće preko noći. Osetile su to i mnogo veće odbojkaške sile.
“Italija kao jedna od zemalja koja najviše ulaže u odbojku uz Poljsku, čekala je 16 godina da osvoji zlato. Uzmali su neke medalje, ali 16 godina je prošlo između dva zlata! Sve je to proces. Ako kreneš da ulažeš u mlade treba da čekaš da se podignu, da steknu iskustvo… Na kraju krajeva, ako se pogleda ta naša generacija koja je počela sa fantastičnim uspesima – ogromna većina igrača se školovala u Italiji. Igrali smo u najjačim ligama. Na primer, Grčka je tad bila fantastična, uz Italiju. Mi smo tamo sticali iskustvo, pa prenosili i primenjivali u reprezentaciji. Mislim da Srbija ima potencijala, da ima momaka koji mogu da vrate Srbiju u borbu za medalje, što nije lako uopšte… Ali, stvarno se nadam da ćemo svi imati strpljenja – i javnost i ljudi u Savezu. Treba da prođu godine, godine i godine. Da se radi, gubi, uči, i da se ponovo pokušava – dok jednog dana ne dođe do pucanja brane…. Nadamo se svi. Ovo treba da bude dobar početak i nadam se da će biti iskorišćen na pravi način“.
Nikola sada nije direktno povezan sa srpskom odbojkom, ali je veoma dobro upućen u sve što se dešava. Ne tako davno vodio je reprezentaciju Srbije (od 2015. do 2018. godine).
“Meni je to iskustvo baš mnogo pomoglo. Bio sam mlad trener… Da sam imao nešto što imam sada sigurno da bih uradio neke stvari drugačije. Ali, u tom trenutku sam stvarno radio sve onako kako sam mislio da je najbolje za ekipu, za svakog igrača. Da ne bude sad usta moja hvalite me, ali ta epizoda uopšte nije bila neuspešna… Za vreme mog mandata na svakom takmičenju smo bili u završnici. Igrali smo na završnom turniru Svetske lige, borili se za medalje. Imali jedno finale, jednom osvojili… Pa, ja to takmičenje kao igrač nisam uspeo da osvojim. Mi smo se borili za odličje i na EP, bili u polufinalu SP. Stalno je tim bio pri vrhu“.
Ipak, došlo je do rastanka i o tom momentu se retko priča.
“Ne bih da se obazirem na taj trenutak. Dovoljno govori o tome što razmišljam da se vratim. Da je rastanak bio toliko loš – ne bih se vratio nikada. Bilo je gorko-slatko iskustvo, ali pre svega dragoceno. Uživao sam u radu sa momcima, napredovao sam i sve to me je oblikovalo kao trenera“.
