ZBOG LJUBAVI PREMA SRBIJI ODBIO NEMAČKU - SINOĆ JE JEDVA ZADRŽAO SUZE U STUDIJU: Zadrhti mi glas kad vidim ovo posle svih tih nesreća!

Neviđeno čudo napravila je sinoć naša rukomentna reprezentacija.

"Pa neverovatno, Ja sam i vama rekao u kabini. Ne znam, ja ovo... Mislim da je ovo tri puta gore nego kad igraš. Pričali smo o emocijama i o tome kako doživljavamo neke stvari. I ako nisam na terenu, ali eto... Pogotovo što znam koliki ponos osećamo mi igrači kada igramo za reprezentaciju. Posle svih tih pehova i nesreća, imamo mogućnost da ovo doživimo. To su momci 100 odsto sve zaslužili. Tako se osećam kao da sam sad tamo sa njima. Toliko sam srećan zbog njih. Kada vidim kako se raduju, toliko sam srećan, zadrhti mi glas", rekao je bivši reprezentativac u studiju "TV Arena Sport".

Prisetio se Đorđić bolnog poraza od Islanda na prethodnom šampionatu Evrope.

"Mnogo teško. Naravno da ti kažeš sutradan da si spavao. Verovatno sam i ja sam sebi pričao sam sebi da sam spavao. Spavao sam, ali u suštini nisam spavao. To spavanje... Budiš se u sred noći... Koliko god da ljudi misle, teško je. Mogu samo da kažem da sam stvarno jedan sportista bio u klubu, a drugi u reprezentaciji", kaže Đorđić, koji je nakon titule sa Partizanom završio svoju igračku karijeru.

"Drugačije se to doživljava kada igraš za reprezentaciju. Kada pobeđuješ mnogo je veća radost, a kad gubiš mnogo su veće negativne emocije. Ne možeš da spavaš, Prevrćeš film 350 puta... Mislim da možda zbog toga imamo probleme na velikim turnirima, Imamo takav mentaliret da to previše emotivno doživljavamo. Sa druge strane, u nekim drugim sportovima baš zbog toga pravimo uspeh Nadajmo se i u ovom sportu", dodao je Đorđić.

Kako je odbio Nemce

U jednom intervjuu koji je 2024. godine dao za "Mondo" Đorđić je otkrio da su Nemci silno želeli da zaigra za njihovu reprezentaciju.

"Da, Nemci su me zvali. Prošao sam sve njihove selekcije i onda sam se na kraju odlučio da igram za Srbiju. Pravili su mi mnogo pritisaka. Da sam bio Nemac dok sam igrao u Veclaru, to bi bilo strašno koliko bi me forsirali. Ali presudilo je to što sam imao te snove - da proživim ono što je moj tata proživeo!"

"Ceo život sam živeo po Nemačkoj, ali za mene je najveća stvar u godini bila da dođem tih šest nedelja u Srbiju, da se vidim sa svojim drugarima. Kad god da smo se vraćali u Nemačku meni je to mnogo teško padalo, jer sam video da ocu i majci nije lako. Ljudi ne razumeju da se ti odričeš mnogih stvari kao sportista koji živi u inostranstvu. Nemaš svoju familiju, nemaš svoju kuću, jezik... Mnogo je to teško i to je možda i razlog što sam odlučio da se vratim", rekao je tada Petar Đorđić.

Kurir sport/Mondo