UNELI JE NA ZOI, PROŽIVLJAVALA AGONIJU OD BOLOVA, A ONDA JE ISPISALA ISTORIJU! Kako je Federika od bolničkog kreveta stigla do zlata! (FOTO)

Federika Brinjone ispisala je jednu od najvećih priča Zimskih olimpijskih igara u Kortini. Samo 315 dana nakon strašne povrede koja joj je pretila kraj karijere, 35-godišnja Italijanka osvojila je zlato u superveleslalomu, a potom i u veleslalomu.

Sve je počelo u četvrtak, nakon pobede u superveleslalomu, scenom koja je delovala nestvarno. Dok je akrobatska grupa italijanskog vazduhoplovstva parala nebo iznad Dolomita, ostavljajući za sobom tragove nacionalne zastave, Brinjone se pod budnim okom italijanskog predsednika Serđija Matarele popela na najvišu stepenicu postolja. Deset meseci ranije, nakon strašnog pada na italijanskom prvenstvu, nije mogla ni da hoda.

Najstarija olimpijska pobednica u istoriji alpskog skijanja

„Ovo je kao jedan od onih filmova u koje ne veruješ jer je nemoguće da se tako dobro završi. Lažnjak“, izjavila je kroz suze, pokušavajući da opiše trenutak za koji je mislila da ga nikada neće doživeti. Sa 35 godina postala je najstarija olimpijska pobednica u istoriji alpskog skijanja, osvajajući jedinu veliku titulu koja joj je nedostajala u karijeri.

Dijagnoza koja je slutila dugu pauzu

U aprilu 2025. susrela se sa ogromnim problemima nakon povrede koja je pretila da joj sruši sve snove. Dijagnoza je bila brutalna: višestruki prelom potkolenice sa pomakom, smrskani tibijalni plato i fibula, ali i potpuna dislokacija kolena sa pokidanim ligamentima i meniskusima.

„Bila je to jedna od onih povreda od kojih se sportisti oporavljaju duže od dve godine, ako se ikada uopšte oporave“, priznala je kasnije, otkrivši da je javnost znala samo deo istine. Prošla je dve operacije, u nogu su joj ugrađeni metalna šipka i, kako kaže njen lekar, „najmanje sedam ili osam vijaka“. Mesecima nije znala da li će ikada moći normalno da hoda, a kamoli da skija.

Lekar italijanske reprezentacije Andrea Panzeri bio je jasan:

„Bilo je nezamislivo da osvoji zlato. Obična osoba bi nakon ovoga još uvek bila na rehabilitaciji.“ No, Brinjone nije obična osoba. Poznata po nadimku „Tigrica“ zbog borbenog duha i kacige sa motivom tigra, naučila je da živi sa bolom.

„Otkako sam se povredila, nisam imala nijedan dan bez bolova. Takmičenje je zapravo najlakši deo jer je adrenalin najbolji analgetik koji postoji“, rekla je.

Na Igre je stigla sa tek deset odsto odrađenih treninga, a bilo je dana kada bol nije popuštao. Umesto da očajava, prihvatila je situaciju.

„Morala sam da prihvatim stvari koje ne mogu da kontrolišem. Uvek sami odlučujemo kako ćemo reagovati na ono što nam se dogodi. Nadam se da je to poruka koju će ljudi izvući iz moje priče“, poručila je.

Na otvaranju ZOI je nosili

Koliko je njen put bio težak, najbolje svedoči događaj sa otvaranja Igara. Kao jedna od četvoro italijanskih nosilaca zastave, u jednom trenutku zbog nesnosnih bolova zamolila je kolegu, karlingistu Amosa Mosanera, da je ponese na ramenima kako bi mogla da maše zastavom. Taj prizor, simbol njene borbe, postao je viralan i dodatno pojačao emocije nacije uoči njenih nastupa.

Dok su mnoge favoritkinje, uključujući Sofiju Gogi i Ester Ledecku, izletale sa staze u teškim uslovima, Brinjone je vozila gotovo savršeno. Sa dva nova zlata izjednačila se sa legendarnom Deborom Kompagnoni po broju olimpijskih medalja (četiri), zacementiravši svoje mesto u panteonu italijanskog i svetskog skijanja.

Ćerka trofejne skijašice

Rođena je u Milanu, Lombardija, a odrasla u Dolini Aoste. Kći je Marie Rose Kuario, alpske skijašice krajem 1970-ih i početkom 1980-ih, koja je ostvarila četiri pobede u Svetskom kupu i petnaest plasmana na pobedničko postolje, sve u slalomu. Brignone živi u La Salle, Dolina Aoste. Bila je verena za francuskog skijaša Nicolasa Raforta. 

Uspesi o kojima se mašta

Brinjone je debitovala u Svetskom kupu sa 17 godina, u decembru 2007, a prva puna sezona u Svetskom kupu bila je 2010. Na prvom Svetskom prvenstvu 2011, osvojila je srebro u veleslalomu. U decembru 2012. podvrgnula se operaciji desnog članka zbog uklanjanja uporne ciste, zbog čega je propustila ostatak sezone 2013.

U sezoni 2016. je osvojila prve dve trke Svetskog kupa. Tokom finala Svetskog kupa 2017. u Aspenu predvodila je italijanski trostruki trijumf u veleslalomu, zajedno sa Sofijom Gogiom i Martom Basino, završivši sezonu sa tri pobede. Brinjone je bila deo još dva italijanska trostruka trijumfa, oba u spustu: kao drugoplasirana 2018. i trećeplasirana u Bansku 2020.

Na Zimskim olimpijskim igrama 2018. u Pjongčangu osvojila je prvu olimpijsku medalju, bronzu u veleslalomu.

U Svetskom kupu 2020. Brignone je osvojila ukupni Kristalni globus sa 1.378 bodova, ispred Mikaele Shiffrin i Petre Vlhové (1.189), postavši prva i do danas jedina Italijanka koja je osvojila ukupni naslov Svetskog kupa. Sa pet pobeda i jedanaest plasmana na postolje tokom sezone, dodala je još dva globusa za titule u veleslalomu i kombinaciji.

Brinjone je na Zimskim olimpijskim igrama 2022. u Pekingu osvojila dve medalje: srebro u veleslalomu i bronzu u kombinaciji.

Na Svetskom prvenstvu 2023. u Kurševel-Meribelu osvojila je zlato u kombinaciji i srebro u veleslalomu. U narednoj sezoni Svetskog kupa 2024. osvojila je šest trka, što je njen najbolji skor do tada.

Na Svetskom prvenstvu 2025. u Salbahu osvojila je zlato u veleslalomu i srebro u superveleslalomu. Tokom Svetskog kupa 2025. pobedila je u deset trka, uključujući svoje prve dve pobede u spustu, i osvojila ukupni, spust i veleslalom titule. U ukupnom poretku osvojila je 1.594 boda, ispred Lare Gut-Behrami (1.272) i Sofije Goggie (931).

BONUS VIDEO: