LEPA SRPKINJA IRANCU OSVOJILA SRCE: Mahdi zbog ljubavi napustio Iran i preselio se u Srbiju kojoj je doneo svetsku titulu
Ceo svet sa velikom pažnjom prati ratna dešavanja na Bliskom istoku gde je situacija sve dramatičnija.
Jedan Iranac i to bivši svetski prvak i jedan od najboljih tekvondista na planeti već sedam godina boravi u Srbiji.
Razlog je ljubav! Tačnije, nekadašnja srpska tekvondistkinja Tanja Tanacković u koju se Mahdi Hodabahši zaljubio 2013 godine, kada su se upoznali na sportskom kampu u Vrnjačkoj banji.
Njih dvoje su godinama održavali vezu na daljinu, čak su i raskidali, pa se mirili. Nalazili su se u Istanbulu, na pola puta između Beograda i Teherana. Na kraju je Mahdi prelomio.
Odlučio je da zbog Tanje ostavi sve u Teheranu i dođe u Srbiju. Porodica ga je razumela, dala mu podršku i on je od 2019. godine postao stanovnik Beograda. Otada trenira u klubu "Galeb" kod čuvenog srpskog tekvondo stručnjaka Dragana Galeta Jovića, čoveka koji je stvorio olimpijsku šampionku iz Londona Milicu Mandić i olimpijsku vicešampionku iz Rija Tijanu Bogdanović.
Nema mnogo Iranaca koji se mogu pohvaliti titulom prvaka Evrope i sveta u bilo kom sportu, a naš Mahdi Hodabahši može se pohvaliti upravo tim dostignućem.
Kada je zbog ljubavi i svoje Tanje odlučio da život nastavi u Srbiji, o tekvondu, u kojem se naosvajao odličja, nije previše razmišljao. Srce je pratilo putokaze, a oni su ga doveli u Srbiju.
Kako je došao u Srbiju
- Počeo sam da treniram tekvondo sa pet godina sa svojim ocem. Moj otac je zapravo bio i moj prvi trener, trenirao sam u našem porodičnom klubu. Sa njim sam zavoleo ovaj sport - pričao je Mahdi svojevremeno za Kurir.
Uporedio je tekvondo u Srbiji i Iranu.
- Različito je. Iran ima veoma razvijen sistem, veoma redak u svetu kada je reč o ovom sportu. Postoji tekvondo centar u kom takmičari spavaju, treniraju, hrane se, oporavljaju... Tu su doktori i fizioterapeuti, sve na jednom mestu. Takođe, Iranci jedini na svetu imaju profesionalnu tekvondo ligu, kao što su ovde, recimo, fudbal i košarka.
Nije mu bilo lako da se odluči da dođe u Srbiju.
- Tako je, ali odabrao sam da dođem u Srbiju jer je odatle moja supruga. Iran je zaista divna zemlja sa snažnom istorijom i kulturom i uvek ću biti ponosan na to.
Da li je bilo nedoumica zbog prelaska u našu zemlju i velike promene u životu?
- Ja nisam prešao u Srbiju zbog sporta, nego zbog supruge i naše budućnosti. Zahvaljujući Draganu Joviću i tekvondo klubu Galeb, dobio sam priliku da se takmičim, ali to nije bio primarni razlog mog dolaska u Beograd. Zahvalan sam Galetu na poverenju koje mi je pružio, kao i Ministarstvu omladine i sporta i Olimpijskom komitetu Srbije
Da li je to što si znao sa kakvim ćeš trenerom raditi uticalo na odluku da dođeš?
- Znao sam Dragana Jovića odranije, on je jedan od najboljih trenera na svetu, što pokazuje i veliki broj osvojenih medalja i postignuća, trofeji njegovih boraca, ali i njegovih lično kao trenera. On razume tekvondo i razume šta je meni potrebno, jer nismo svi isti.
Šta mu se svidelo u Srbiji
Prvo je naučio sporske izraze od srpskih reči.
- Uglavnom znam i učim ono što se priča na treningu, sve su to izrazi u vezi sa sportom. I ne, nisam naučio psovke (smeh). Polako, brže, desni bandal, kako si, važi, dobro jutro, laku noć, dobar dan, dođi, dole...
Srpsku muziku ne sluša.
- Ne izlazim mnogo po klubovima, trening mi je prioritet tako da nisam baš u toku sa domaćom muzikom. Najviše volim da slušam iransku i muziku sa engleskog govornog područja.
Zavoleo je sarmu.
- Od svih jela koje sam probao, sarma mi se najviše dopala. U Iranu imamo nešto slično, tako da u tome najviše uživam od svega.
Kalemegdan mu je omiljeno mesto u Beogradu.
- Definitivno jedno od omiljenih mesta je Kalemegdan. Takođe, mnogo mi se dopala Fruška gora, generalno, volim da provodim vreme u prirodi, pričao je tada Hodarbahši.
Završio karijeru
Mahdi Hodabahši je Srbiji doneo prvu zlatnu medalju u seniorskoj u muškoj konkurenciji na Evropskom šampionatu 2020. i prvu medalju – zlatnu, na Svetskom šampionatu u Meksiku 2022, a leta 2024 godine završio je karijeru.
"Kad sam počeo sa tekvondom, nisam mislio da ću zahvaljujući ovom lepom sportu doći do ovih visina. Uživao sam u svakom trenutku, kako u slatkim danima pobeda, tako i u gorkim danima poraza. Svi ovi dani u sportu za mene su bili životna lekcija. Uvek sam se trudio da u svakom segmentu budem što produktivniji. Kao što mnogi od vas znaju, proteklih godina sam se borio sa raznim operacijama i povredama, kao i medicinskim problemima. Uložio sam mnogo napora da se dovedem do nivoa spremnosti, ali u isto vreme znam i sposobnosti i ograničenja svog tela. Poruka mog tela je bila jasna i sada moram prihvatiti da je vreme da okončam svoju profesionalnu karijeru sa 33 godine. Ovo je odluka sa slatko-gorkim osećajem. Smatram sebe jednim od najsrećnijih ljudi na svetu jer sam imao poseban talenat za tekvondo koji mi je omogućio da se ovim sportom bavim na visokom nivou i duže nego što sam zamišljao. Nadam se da sam za vas ostavio lepu sliku o sebi u sportu. Na kraju, moram zahvaliti svima koji su me podržavali i pomogli mi da napredujem u reprezentaciji na raznim nivoima i kategorijama. Posebno zahvaljujem svojoj porodici i prijateljima koji su bili uz mene u svakom trenutku, i bez čije podrške nijedan uspeh ne bi bio moguć", rekao je tom prilikom sjajni tekvondista.
