Ovo i brojna druga pitanja preplitala su se sa mešanim emocijama koje su preplavila tribine Teniskog centra Novak – najzad ponovo oživljenog posle delimično uspešnog perioda održavanja Serbia Open ATP 250 Turnira, do sada – osim Dejvis Kupa – najznačajnijeg simbola teniskog legata jednog od trojice najboljih tenisera svih vremena – Novaka Đokovića. Prizor „ljutih“ rivala as ATP tura, predstavnika dolazeće i braneće generacije teniskih asova koji skoro punih 11 meseci iz nedelje u nedelju suprotstavljaju svoje umeće, motive i volju - u osvajanju bodova i pratećih honorara – kako kao „ortaci iz kraja prodaju fore“ jedni drugima u priređenim egzibicionim formatima, a da su pre toga „pikali fucu“ i posle zajedno išli na spontano zezanje koje Beograd može da pruži kao retko koji grad u ovom delu Evrope – prizor je „romantičarskog šarma“ koji tenis sadrži u svom DNK a da je retko vidljiv tokom godine. Sa druge strane, za one pripadnika publike koji su došli da bi videli vrhunski takmičarski tenis, osećaj nostalgije za satima provedenim uz profesionalne turnire u bilo koje vreme dana ili noći, pored ekrana ili na tribinama ih je doveo u omađijanom stanju da dožive „dozu“ svoje adikcije za „belim sportom“ u ova tri dana „iz snova“ za svakog iz njihovih redova širom sveta. I, naravno, ništa čudno za Beograd – a ni za tenis i šire od naših meridijana – važnost toga da je ovo događaj na kome „treba biti viđen i komentarisan“ se prikazala u delu teniske scene koji je uvek posvećen takvim pratiocima tenisa – koji su svoj filistenski pristup ovom sportu mogli da „opravdaju“ donacijom kroz VIP karte za turnir čiji nosilac je humanitarna „Fondacija Novak Đoković“. I, naravno, svi su dobrodošli – i kroz hitro izvedenu ali nimalo lošiju organizaciju od brojnih turnira sa ATP i WTA turneje – i zaista su se osetili dobrodošlo i privilegovano – za promenu od teskobnih dva i po meseca vanrednog stanja – u prelepom sportskom centru na obali Dunava, sa prizorima koji podsećaju na čuveni klub „Princ Ranije“ u Monte Karlu.
To u kakvom stanju je scena profesionalnog tenisa u momentima kada Tim, Zverev, Dimitrov, Đoković, Lajović, Krajinović, Džumhur i Troicki (...Ziki, Olga i „JJ“) bravurama „crtaju po Dorćolskoj šljaci“ može se videti iz komentara predstavnika svetskih medija posle prvog dana Adria Toura – ali možda još više iz odjeka onlajn konferencije najvažnijih činilaca ATP organizacije prošle srede. U pokušaju da se definiše status prvog sledećeg Grend Slem turnira (Ju Es Open) i odredi odnos prema mogućnostima za izvođenje ostatka ATP turneje, shvaćeno je da „niko nikoga ne shvata“, a primećeno je da u debati aktivno nisu učestvovali Đoković (predsednik ATP saveta igrača), Nadal i Federer (njegova dva najpoznatija i nedavno promovisana člana). Ne samo da na kraju nije bilo jasno da li će se igrati turnir u Sinsinatiju kao pripremni za – valjda – onaj u Njujorku (a možda i negde drugde u Americi) ili će Ju Es Open imati i kvalifikacioni segment (isključen u slučaju ostvarenja prve opcije), nego ni to u kojim uslovima bi se igralo i da li bi to konačno bilo prihvatljivo vlastima, igračima, produkciji i publici – ukratko, skoro sve. Unakrsno međusobno „rešetanje“ između kuloara teniskog establišmenta koje je usledilo odmah zatim putem društvenih mreža samo je podržalo konstataciju da ni u „regularnim uslovima“ mnogo toga nije dobro, ispravno i zdravo u međunarodnim teniskim institucijama i organizacijama – a tek u periodu kada se „nebo sručilo na sve“ usled pandemije korone.
Kao „nastavak“ te post-debate, mnogima su kao „kec na deset“ došli prizori iz Beograda kako bi dalje razvili kritički tematski opseg. Iz perspektive uslova za život i rad u zemljama u kojima su „prinudno“ bazirani već mesecima (nasuprot nomadskom stilu života koji odlikuje sezonu predstavnika teniskih medija) prizori iz Beograda su zaista šokantni, i to treba razumeti. Između ostalog, i mnogi naši sunarodnici – pa i oni koji prisustvuju Adria Touru – pridružuju se čuđenju da je sve ovo moguće, tek nekoliko nedelja posle oštrih uslova vanrednog stanja i policijskog časa širom Srbije. Opravdane su i kritike da je u Teniskom centru Novak „sve široko“ a kada se priča o tome koji bi uslovi bili bezbedni za održavanje Ju Es Opena i drugih turnira – da se sve posmatra i ceni kroz „veoma uzak levak“ od strane nekih od prozvanih aktera tekuće debate. Potpuno je razumljivo biti skeptičan u pogledu toga da li je bilo pametnije ne ulaziti u ovakve eksperimente i rizikovati neki novi „Bergamo“ – bez obzira na direktive vlasti, medicinskih eksperata i Kriznog štaba. Nije nikakva tajna – niti zaslužuje etiketu „zavere“ za ili protiv ikoga ili ičega - da određeni medijski krugovi i predstavnici imaju „zajedničku agendu“ sa svojim teniskim federacijama, interesnim krugovima i viđenijim osobama od uticaja – jer to direktno utiče na njihovu dobrobit i uslove za obavljanje svojih profesija. Svaki glas protiv te agende ili argumenti koji je dovode u sumnju nisu dobrodošli i podložni su manje ili više sadržajno artikulisanoj kritici – ali je problem u svetu tenisa danas što se čini da NIŠTA nije jasno, niti ispravno – a da je jedino izvesno da je svaki stav oboriv, i da će biti oboren. Takav odnos je patetično opravdanje za nedostatak predvodištva, kreativnosti, komunikativnosti.
U tim uslovima, i uz molitvu da masovno okupljanje u Teniskom centru Novak neće imati nikakve zdravstvene posledice po prisutne i njihove kontakte, Adria Tour predstavlja stav za to kako se treba boriti za sport i njegove vrednosti. Odgovornost za moguće negativne posledice će biti jasna, ali i za pozitivne – što je „sjajna strana medalje“ koju ovaj događaj zaslužuje u ime svetskog tenisa. I zato je potpuno opravdano misliti i nadati se da će Adria Tour postati događaj tradicionalnog profila, iznedren u vremenima bez presedana po težini za ovaj sport i opšte razjedinjenosti onih koji odlučuju o tome kako se on treba razvijati. Jer, ovakve ideje predstavljaju progres, baziran na vrednostima koje su afirmisale tenis pred milionima generacija njegovih poklonika – i bez obzira na neke oprostive greške u njihovoj realizaciji – zaslužuju da hrabro budu pronošene dalje.
Idemooooo!
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
