“Ne znam tačno šta on misli o tome, ali ja bih voleo da smatram Novaka za prijatelja,“ izjavio je posle intenzivnog trening-seta (sa nepoznatim ishodom) odigranog u Nici Danil Medvedev, suvereno drugi igrač sveta, koji neretko opisuje svoj prvi meč protiv rekordera po broju nedelja na prvom mestu i broju sezona završenim na čelu rang-liste na Dejvis Kupu u Nišu 2017. kao „magično, iskustvo teniskog prosvećenja“.
Nekima se može činiti da su te četiri godine proletele u treptaju oka, jer je uspon mladog Ruskog asa ka vrhu teniske lestvice bio veoma brz, ali su te godine još i važnije po tome što je u njima Novak osetio – a onda i projektovao i ostvario u delo nešto što se činilo nezamislivim do tada – sustizanje svojih životnih rivala Nadala i Federera po broju osvojenih Grend Slem titula i obaranje Rodžerovog rekorda po broju nedelja provedenih na mestu broj jedan.
Njihovih devet dosadašnjih susreta i skoro izbalansirani rezultat u kome Đoković vodi sa 5-4 u pobedama, ali u kome je primetan apsolutni balans u poslednje 2 godine (Novak bolji u Australiji a Medvedev u Londonu i Njujorku) ukazuje na to da se Danil afirmisao kao Novakov najozbiljniji protivnik od svih koji su svojim rezultatima i formom u poslednjih nekoliko godina označili „promenu straže“ u vrhu profesionalnog tenisa.
I ne samo to, nego da je za njega svaki sledeći meč prilika da uživa u svim aspektima pravog takmičarskog odnosa, što najavljuje i za ovaj današnji, u kome on, osim prestiža u međusobnim susretima nema skoro nikakvu širu agendu. Pritom, Medvedev jasno podcrtava da je, u i tom smislu, on sledbenik Đokovića, Nadala i Federera za koje je svaki meč vrhunsko takmičarsko iskustvo i prilika, a za njega lično, još povrh toga i kada igra Plejstejšn.
Igra ili igrica – današnje finale Mastersa u Parizu svakako neće biti „šetnja“ po neposredno blizom priobalju Sene ni za Medvedeva ni za Đokovića, već kompleksan taktički dvoboj koji će se, po rečima obojice njegovih učesnika, odvijati i na terenu i u glavama njegovih učesnika.
Zapravo, ako se malo udubimo u izjave obojice date posle pobeda u jučerašnjem polufinalu, njihovo sportsko sučeljavanje nije omeđano početkom i krajem niti jednog od tih odigranih mečeva niti onih koji će se tek igrati, već je permanentno u prirodi i time imanentno karakterima sadašnjeg i budućeg velikog šampiona.
"Novak ne bi postigao ono što jeste da nije učio i nije adaptirao svoju igru posle poraza," istakao je Medvedev u odgovoru na pitanje da li će nastojati da „ponovi“ svoju igru iz Njujorka danas u Bersiju.
"Neki igrači iz svojih prethodnih pobeda nad istim protivnicima traže izvor samopouzdanja, ali je to relativno kada se zna da poraz Novaku predstavlja samo dodatni izvor motiva da vas sledeći put pobedi," jasno opisuje psihološki portret svog karijerno inspirativnog takmaca Medvedev.
"Igram protiv drugog igrača na svetu, trenutno mog najvećeg rivala Medvedeva i želim da završim ovu nedelju trijumfalno," jednako je decidan Đoković pred današnje finale, posle ostvarenog cilja obezbeđivanja prvog mesta na kraju sezone po rekordni sedmi put. Sigurno je da će se u tok ovog meča "umešati“ i strastvena i tenisa gladna pariska publika – „teška za privoleti, čak i posle mnogo godina i puno uspeha“, čiju podršku Novak ipak „oseća“, makar bila evidentno i varljiva i podložna uticaju toka meča u smislu favorizacije, ako ne domaćih, onda igrača koji se nađu u rezultatskom zaostatku. Ako je ovim rečima obojice učesnika odgnana i najmanja sumnja da će meč u Akor Areni biti sve samo ne egzibicioni mogli bi se pozabaviti njegovim eventualnim tokom i uticajima na konačni rezultat.
Šta je Novak mogao da nauči iz poraza u Njujorku: prvo, da izrazita podrška publike može da predstavlja veliko opterećenje, i drugo, da je Medvedev „provalio“ na koji način promena tempa igre može da ga poremeti, pod uslovom da ga služi servis. Ne bi trebalo očekivati da će Pariski auditorijum danas prirediti Đokoviću takav pozdrav kao što je onaj doživljen na Artur Ešu (iako su ga zaista dirljivo emotivno primili pred njegov prvi meč dubla u ponedeljak) – tako da bi Novakov „fajterski“ mod mogao biti pozitivno podstaknut kombinacijom podrške protivniku i njemu. Ako je tempo igre tema – svakako će biti izuzetno zanimljivo videti da li će Medvedev probati da ponovi nešto iz repertoara viđenog na Ju Es Openu (što kraće pauze između poena, brz izbačaj, skoro instantno serviranje drugog posle prvog servisa) i da li će mu to ili bilo šta drugo omogućiti da podigne svoje samopouzdanje do nivoa koje bi mu omogućilo da vodi glavnu reč u toku meča. Uz to, dobro je poznato da je format meča u dva dobijena seta do sada komparativno više odgovarao mlađim izazivačima najboljeg na svetu i da će po tome Medvedev tempirati svoju današnju strategiju, a Novak svoju kontrastrategiju. Da tako možda i neće biti u Parizu moglo bi se zaključiti i iz komentara koje je Rus izneo na temu sporije podloge, uslova i loptica u Bersiju ove godine ali mu to evidentno nije smetalo da ekspresno počisti sa terena ove godine sjajnog Sašu Zvereva sinoć...
Za Novaka će biti veoma važno ono što je i inače u mečevima ovakvog značaja i nivoa izazova – da ga vrhunski služi ritern, da skraćuje poene kroz precizne servise i dominantno iskorišćene prilike za vinere, da pronađe i iskoristi „ranjivu tačku“ u igri protivnika, da parira sa osnovne linije ali i što više bude agresivan i osvaja pozicije za dobijanje poena iz terena i da mu eventualni pad u nivou igre bude što kraći i kontrolisan.
Ako se za sve ovo može dati primer, to bi bilo finale ovogodišnjeg Australijen Opena u Melburnu. Pošto se danas igra na dva dobijena seta Novak nikako ne bi smeo da dozvoli sebi da propusti prilike za brejk, a pogotovo ne u ranoj fazi meča, kao ni na početku drugog seta, sa posebnim naglaskom na ishod eventualnog taj-brejka prvog seta. Drugim rečima – bilo bi od izuzetne važnosti da Novak ne izgubi prvi set, imajući dodatno u vidu to i da je 50 dana odsustvovao iz takmičarskog tenisa, i da je baš juče dozvolio Hurkaču da se posle vođstva od 4:1 u odlučujućem setu u potpunosti vrati u rezultatski ekvilibrijum i omogući mu da se bori za pobedu u taj-brejku. Novak mora da se od početka postavi šampionski, ako treba i arogantno i osorno u igračkom smislu i stavu, da načne Medvedeva i da ga kroz tu „pukotinu“ dokrajči, ili barem dođe do prednosti koju će, protiv igrača kome je jasno limitiran manevarski prostor – što više rutinski doći do konačne pobede. U takvim situacijama Medvedev često postaje i svoj najveći protivnik, nervozan i nesiguran, i dodatno ubrzava proces neminovnog poraza.
Naravno, teško je verovati da ovakav meč sigurno visokog intenziteta neće imati i svoje meandere, nepredvidive momente i faze, velike momente iznenađenja koji će uzburkati psihološko stanje igrača i odnos publike i u tom smislu bi i dalje Novakovo znatno veće takmičarsko iskustvo moglo da bude od presudnog značaja za osvajanje jednog od dizajnerski najzanimljivije rešenih trofeja na teniskoj turneji. Upravo u svemu tome što su ova dvojica sportskih mega-asova prikazali na terenu u Parizu i ranije ove godine, kao i rekli o svojim bliskim odnosima, rivalitetu i karijernim ciljevima – nagoveštava veliku neizvesnost, borbu i užitak za prave i površne pratioce belog sporta u kontrastnom ambijentu Akor Arene Bersi.
Uz dužno poštovanje prema sjajnom Danilu Medvedevu, ipak je Novak taj koji bi današnjom pobedom imao da izrazi važniju poruku za teniski i sportski svet – vezanu i za sport i za kontroverzna zbivanja oko Australijen Opena i za sve ostale teme koje se tiču njegove univerzalne i složene ličnosti i životnog angažmana na najvećoj svetskoj sceni. Želimo mu da današnjom pobedom uspe da to učini – na svaki mogući način!
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
