Rolan Garos ne bi bio to što jeste – da krajem maja i ove godine temperatura nije oktobarska, i da nas umesto sunca ujutru dočekuje nepregledni niz oblaka i vlažan vazduh. A kada se sunce i pojavi, jarko zapeče po meteorološki iznurenom publikom i igračima – koji se mole da to ne proprati i pojava vetra koji bi više bio prigodan za utrke jedrilica nego za sport sa malom žutom lopticom. U svakom slučaju, nismo pogrešili kada smo pre početka najavili da će i ove godine vreme biti važan faktor za ishode brojnih mečeva – i noseću nepredvidivost koja tenis kod Bulonjske šume čini možda interesantnijim za neke – ali svakako znatno mrskijim i težim za igrače i njihove stručne štabove.
U ovim uslovima će publika na stadionu Filip Šatrije i terenu broj 14 pozdraviti duele Novaka Đokovića i Aljaža Bedenea – i Feliksa Ože-Alijasima i Filipa Krajinovića. Za Novaka – meč od posebne važnosti u smislu dalje adaptacije na ove uslove, dizanje forme, osećanje terena, sticanja željenog samopouzdanje, isprobavanja taktičkih zamisli i ispunjavanja ciljeva igre koja se bazira na jakom i preciznom servisu i brzoj realizaciji izvedenih prilika za vinere u ofanzivi, a dubokog riterna sa prelaskom iz defanzive u ofanzivu što ranije – pod uslovom da protivnik do tada ne napravi (ne/iznuđenu) grešku. Đokovićev skor protiv Bedenea je 3-0 i to bez izgubljenog seta, i mnogima bi se učinilo kao opravdano da pomisle da je u pitanju protivnik koji i pre izlaska na teren ne veruje previše u svoju pobedu. Ipak, Bedene je igrač radne etike za poštovanje, bez preterano izraženih kvaliteta ali i sa konsistentnošću koja ga je dovela u brojna druga/treća/četvrta kola važnih turnira u karijeri, uporan i fer borac kome često sleduje nagrada za takve „old skul“ kvalitete u vidu još jedne šanse za povratak u meč (ako gubi) – ili više prilika za prednost i pobedu. Možda je nekima u sećanju meč na Vimbldonu protiv Troickog – gde je Slovenac (ili tada Englez) ubedljivo gubio sa 0-2 u setovima, ali se volšebno vratio i eliminisao današnjeg kapitena Dejvis Kup reprezentacije Srbije. U tome bi mogla biti i jedina strategija Bedenea koja bi se ticala ambicije za pobedu u ovom meču: da Novak nekim čudnom „splasne“, krene da greši, postane nesiguran i pasivan – i iznenađenje ne biva više nemoguće. Da budemo jasni – u to skoro sigurno ne veruje čak ni najokoreliji navijač – član porodice Bedene, ali je čar i užitak sporta u nadanju, snovima i mukotrpnom radu da se oni nekada i ostvare. Da li je ovo dan za tako nešto – teško, baš teško. Sa druge strane, Novak će imati pozitivan izazov da demonstrira šampionsku igru iz segmenta „energetske efikasnosti“, prepozna i iskoristi sve bitnije slabosti u igri Slovenca, da odigra lep i tehnički besprekoran meč u kome će po jedan ili dva brejka po setu biti više nego dovoljni da pobeda ne bude ugrožena ni u jednom trenutku – i da bez preterano dugog boravka na terenu izbegne eventualne zamke i krizne slučajnosti – poput trošenja energije, sekiracije i eventualne povrede.
Filip Krajinović je, po svemu sudeći, ove godine „u gasu“ u teniskom predvorju Bulonjske šume – srušivši „džina“ Opelku u tri – i više nego neugodnog kvalifikanta Goju u četiri seta (6-1 u poslednjem). Svi dobro znaju i vole da pamte „Fiću“ iz njegovih uspešnih epizoda na Pariskom mastersu, Hamburgu, Monpeljeu i Beogradu – ali je kod njega glavni problem uvek bio nedostatak konsistentnosti i skoro neverovatni padovi u igri, čak i u mečevima u kojima uspostavi ubedljivo vođstvo (Dubai 2022). Uz to, neretko su ga pratile i neugodne povrede i promene članova stručnog štaba – što je njegov hod po teniskoj sceni trasiralo po sistemu – tri koraka napred, dva nazad, tri u stranu i tako to. Ipak, ove godine se oseća izvestan napredak u Filipovoj igri i posvećenosti treningu i pripremama na svim nivoima – za šta nema bolje potvrde od profesorski odigranog meča protiv Opelke. Kada Filip uđe u „zonu“, nema igrača na svetu koji se tu ne bi osećao veoma nelagodno (vođstvo protiv Medvedeva 2021 u Melburnu od 2-0 u setovima), ali ja važno da to stanje i potraje do kraja – i bez (u njegovom slučaju veoma) rizičnih „pauza u radu“. Reći da Filip može sve u tenisu nije netačno – ali je važno odrediti se u smislu toga – šta je konačni ishod u nekim mečevima u kome su na delu više njegovih izdanja. U današnjem meču protiv Ože Alijasima (2-2 u međusobnom skoru, po jedna pobeda na šljaci) najbitnije će biti to da – nema velikih padova, pod uslovom da dobro otvori meč, drži svoj servis, uspe da uđe u teren i bude agresivniji od njih dvojice, skrati uglove u razmenama i pametnom upotrebom voleja na mreži i oportnih drop-šotova uspostavi dominaciju u razmenama i poremeti ritam protivniku. Kanađanin je „zver“ osnovne linije – što je jasno demonstrirao u meču protiv Đokovića u Rimu, ali bi Filiip veoma uspešno mogao da ga „izmesti“ iz zone komfora isporučivanjem njegovih „specijaliteta“ – jakim i preciznim servisima na „T“, igranjem na loptu rano po odskoku, probijajućim ravnim bekhendima po paraleli, kraćenjem uglova iz forhenda i viner-volejima. Naravno, sve to će imati svoju željenu ulogu ako servis bude funkcionisao – i radi pariranja u tom segmentu sjajnom Feliksu – a da pri riternu i u razmenama ne čini brojne neiznuđene greške. Prvi preduslov za dobru igru u polju je rastrčanost, i kondicija kod Krajinovića će biti na važnom testu danas. Bez toga će Filip teško parirati mlađem i entuzijastičnom Alijasimu, željnom da mučnu epizodu u pet setova iz prvog kola baci što dublje u zaborav. Nesumnjivo zanimljiv navijački meč je pred nama, i šteta je što će se u dobroj meri preklopiti sa susretom Đokovića i Bedenea.
U želji da se prognoza Kurira sa početka turnira – da će Srbija imati trojicu svojih predstavnika u četvrtom kolu ovogodišnjeg Rolan Garosa – pozdravimo naše asove ovog važnog dana!
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
