AKO ŽELI TU ČAST, MORAĆE DA ODREŠI KESU Novaka pitali kog tenisera bi voleo da trenira, pa ISPALIO odgovor koji niko nije očekivao
Specijalni izveštač iz Banjaluke - Vuk Brajović
Duhovita konferencija za medije Đokovića posle teško izvojevane I slatke pobede protiv osamnaestogodišnjeg Van Aša.
Teniska romantika se oseća širom Banjaluke – za koju bi se zaista moglo reći da živi za svoj prvi turnir ATP Serije 250 u istoriji. Na svakom koraku je prisutan neki od vizuala koji promoviše „Noletov turnir“ u gradu na Vrbasu, sa kojih „smerno gledaju“ vodeći asovi ovog takmičenja – ali i ljubazni domaćini koji kroz sveprisutno gostoprimstvo na najlepši način dele radost i užitak koju vrhunske sportske manifestacije sa sobom nose.
Sam kompleks Teniskog saveza Republike Srpske izgleda pomalo „za dovršiti“ – čemu su sigurno kumovail loši vremenski uslovi u proteklih mesec i više dana – periodu kada se „udara glanc“ na preostale građevinske radove i davanje konačnog oblika teniskom centru. Na to što se sada više ne može promeniti ne treba trošiti previše reči – gde ponovo ljubazni domaćini svojom kurtoazijom čine sve da nadoknade ono što nedostaje. Ono što je bolno nedostajalo prvih dana je bio – kontinuitet u igranju mečeva, i to do te mere da se pojavila briga da će neki igrači već ovako rano u turniru morati da igraju 2 meča dnevno. Kiša je dobovala kao hiljadu tam-tamova po šljaci, igračima i publici – i time dodala turnir u Banjaluci na spisak žrtava ubitačnog vremena među teniskim događajima ovog zimskog proleća.
Ipak, nekako se krenulo – a danas u većoj meri igralo bez većih poremećaja u programu, što je bila najbolja moguća uvertira za „sportski događaj veka“ u Bosni i Srpskoj – prvi profesionalni nastup prvog igrača sveta Novaka Đokovića pred frenetičnom publikom. Noleta su kolege iz reprezentacije na teren dočekale sa polovičnim uspehom iz prethodnih singl mečeva dana – porazom Hamada Međedovića od osmog nosioca Barera i važnom i toliko potrebnom pobedom Lasla Đerea nad Bornom Ćorićem – trećom u četiri mečeva koji su ova dvojica regionalnih asova raritetno i ekskluzivno do sada igrali – samo na šljaci. Lepu pobedu za region ostvario je i Damir Džumhur – nekada stabilan u Top 50 ATP liste – i to nad jednom od većih teniskih nada „Albiona“ Lajamom Broadijem uz samo 3 izgubljena gema, kao i izraziti šljaker Variljas protiv Gastona. Novi pulen Marjana Vajde Aleks Molčan odneo je važnu pobedu u procesu stabilizacije svoje igre nad ove sezone sve aktuelnijim Australijancem Popirinom u klasičnom teniskom boju od 3 duga seta – dok je srpski dubl Ćaćić – Kecmanović eliminisao kombinaciju iskustva i mladosti oličenu u Pakistancu Kurešiju i Amerikancu Risu.
„Uz dužno poštovanje, nisam baš želeo da izgubim meč protiv osamnaestogodišnjaka – a da pritom skoro uopšte ne poznajem njegovu igru“, sa osmehom je prokomentarisao svoj odnos prema današnjem protivniku Luki Van Ašu Novak Đoković, a da je krenulo u tom smeru – krenulo je, gubitkom prvog seta uz neke od tradicionalnih boljki iz rane faze sezone na šljaci. „Ovo je jedna od najboljih publika pred kojom sam imao priliku da igram u životu“, pohvalio je auditorijum Novak – i upravo je ona dala važan doprinos u procesu Novakovog „resetovanja“ pred drugi set – u koji je ušao sa novom energijom, odlučnošću – i bez crnog steznika za lakat koji je brinuo (i dalje brine) njegove poklonike i mnogo dalje od Banjaluke.
„Uspeo sam da pronađem pravi tajming posle prvog seta – i to uslovima koji su bili verovatno najsporiji na ovoj podlozi u mojoj karijeri“, napominje Novak – koji, zanimljivo, nije igrao na centralnom terenu u Banjaluci -do danas. „Ubacio sam u novu brzinu, stavio ga pod pritisak – i do kraja meča bio na „autopilotu“, prenosi nam on.
„Ja sam odrastao na šljaci, najviše igrao na njoj u svojim razvojnim godinama – ali za moj stil igre mi – najmanje odgovara. Najviše mi odgovaraju trava, brza podloga i dvorana. I pored toga imao sam puno izvanrednih pobeda na njoj, osvajao brojne važne trofeje – da ne ispadne da se žalim. Ipak, kada je poredim sa drugim podlogama – primoran sam da uložim mnogo više fizičkog i psihičkog napora da bih došao do nivoa igra koji od sebe tražim. Nije uvek ljubav između igrača i šljake kada sam ja u pitanju – i već dugi niz godina je slučaj da u prvim nedeljama nastupa na njoj ne igram na pravom nivou – koji obično dođe u vreme turnira u Rimu i za Rolan Garos. Po tome i tempiram formu, jer je rezultat na Rolan Garosu ubedljivo najvažniji za mene“, dodaje Novak – naglasivši da je „lakat dobro, da je izdržao sve izazove ovakvog meča u inače teškim uslovima“ i da se oseća – zdravo.
„Normalno je očekivati da mladi imaju dodatni motiv u igri protiv mene, rasterećeni su – i taj osećaj sam i ja puno puta doživeo u životu. Nije prijatno igrati protiv ovako brzog i spretnog protivnika kao što je bio slučaj protiv Aša danas – a na opasku da se svi razigraju protiv mene – kažem da je to možda dobra uvertira za trenersku karijeru, znak da ću biti dobar trener“, šali se Novak „apropo“ komentara sa terena iz Monte Karla. „Divim se njegovoj borbenosti i teniskom umeću, kao predstavniku francuske teniske škole koja ima dugu tradiciju proizvođenja sjajnih igrača. Srbija tu tradiciju nema, u istoriji pamtimo izuzetne uspehe samo Monike Seleš i Bobe Živojinovića – i morali bismo svi zajedno da uradimo mnogo više da poboljšamo stanje u našem tenisu, koje mi se – uopšte ne dopada“, iskren je Novak po ovom bitnom pitanju.
Najzanimljiviji momenat obraćanja medijima je došao iz proširenja komentara da bi mogao da bude dobar trener. Upitan čiji bi trener on voleo da bude – Novak kao iz topa odgovara: ”Kirijosov! Ako bih postao njegov trener, sigurno bi osvojio pet Grend Slemova – ali bi ga to mnogo skupo koštalo”, uz opšti smeh u sali za konferencije kaže Novak.
Šta je to puno za Kirijosa – i koja nova teniska zadovoljstva nas čekaju u Banjaluci – teško da ćemo moći strpljivo da sačekamo do sutra. Na teren izlazi braneći šampion ovog turnira – ali i prvog Mastersa na šljaci sezone u Monte Karlu – Andrej Rubljov (ne pre 15 časova), dok će pre njega srčanoj i glasnoj publici “dlanove zagrejati” naši Dušan Lajović (Barere) i Miša Kecmanović (Šelbaj) – a posle Albot i Lehečka.
Kurir sport
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija