Neumitno se približava vrhunac sezone profesionalnog tenisa na najsporijoj podlozi, ali je već nedeljama svima jasno da ove godine ama baš ništa nema predznak predvidljvog, izvesnog, neupitnog, neoborivog. Od kada nema (više) kralja šljake – a od prošle jeseni (i, realno, nešto ranije) ni “velike trojke” vodi se bespoštedna borba da iz senke velikih šampiona izađu novi osvajači trofejne srebrnine, i to mnoštvo njih – na svim podlogama i u svim uslovima. Ako bismo po rezultatima ostvarenim od početka Evropske (plus Maroko) sezone šljake sudili – ne bi moglo da se kaže da prepoznajemo pouzdane, izrazite favorite u završnim fazama turnira, a kamoli za predstojeći Rolan Garos – ispit nad ispitima kada su fizička i mentalna izdržljivost, adaptibilnost i strateško razmišljanje u pitanju. “Na muci se poznaju junaci” se lako može prepevati tako da šljaka zameni muku – pa pogledajmo neke aspekte predstojećeg “viteškog turnira” koji nas očekuje na terenima kod Bulonjske šume.
Ceo teniski svet već više od 2 godine priča o Karlosu Alkarazu, aktuelnom broju 1 – i sa punim pravom. Ipak, ova sezona na šljaci ne odslikava njegov potencijal – niti ga prikazuje kao punopravnog naslednika slavnog sunarodnika koji je 14 puta osvajao Trofej musketara u gradu svetlosti. Dva trofeja osvojena u domovini (Barselona pa Madrid) svakako su doprinela primatu na ATP listi, ali povreda i porazi od afirmisanih i neafirmisanih protivnika govore da Karlitos (još uvek) nije pandan Rafaelu – kada bi se poredili po uspesima i šampionskom faktoru u tom uzrastu. U svom delu žreba bi mogao da očekuje osvajača 2 turnira na šljaci (Rubljev – singl i dubl sa Hačanovim), Đokovića (bez zapaženih rezultata na šljaci u 2023.) i do sada veoma zapažene Cicipasa, Frica, Ćorića, Hurkača, Musetija – tako da će Španac biti pod pritiskom i na terenu i van njega da osvoji svoj prvi i od kapitalne karijerne i nacionalne važnosti Rolan Garos. Veoma fin momak, sjajne radne etike i džentlmenskih teniskih manira – po mnogo čemu bi zaista bio poželjna “priča o uspehu” za predstojeći Grend slem, ali se faktor pritiska usled velikih očekivanja često zanemaruje kada je Alkaraz u pitanju – pa čak ako se uzme u obzir i pun “boks” stručnog štaba i porodice koji ga skoro redovno prati na svim turnirima. Ključni period za veći uspeh – početak druge nedelje takmičenja.
Novak Đoković je imao jednu od najlošijih sezona na šljaci u sećanju – ali ono što više brine je misteriozna povreda lakta i fizičke pripremljenosti. Nažalost, kod Novaka uvek postoji bojazan da bi mogle da se pojave neke teme koje bi iskomplikovale stvari na mentalnom polju – što je on neretko uspevao da kroz karakterističan sportski inat konvertuje u svoju prednost, ali znatno učestalije pre – nego u poslednje vreme. Ipak, najveća komparativna snaga 22-strukog osvajača Grend Slem trofeja je u tome što je Pariz osvajao dva puta, finala gubio od nekih od najjačih igrača u istoriji tenisa – i zna i ume da se ustroji da bi došao do željenog cilja i na njemu najmanje trofejnom Slemu – za razliku od svih drugih koji će mu biti konkurencija ove godine (uz poštovanje Stenu Vavrinki). Bilo bi sjajno kada bi Novak dobio žreb i raspored mečeva kroz koje bi mogao da podigne formu, naniže nekoliko pobeda u terminima dana koji mu odgovaraju – i uđe u drugu nedelju sa pogledom fiksiranim na trofej. Nesporno je da će morati da ostvari pobede nad trojicom - četvoricom tenisera koji se mogu smatrati za potencijalne osvajače turnira, ali tu deli istu sudbinu sa svima koji (opravdano) imaju te namere u Parizu. Presudno za Novaka – dobra prva nedelja, brze pobede bez previše fizičkog napora (za lakat pre svega) i adaptibilnost na igranje u različitim uslovima – gde će vlažni i spori uslovi u “prajm-tajm” noćnom terminu biti veliki test spremnosti i fokusiranosti za kreiranje istorije sa rekordna 23. osvojena Grend slem trofeja – i to baš na “Nadalovom” Šartrijeu. Naravno, i da se ovo ne desi – za neku nedelju počinje Vimbldon, na kome naš as slovi za apsolutnog favorita – pa eto šanse da se “zlatno mastilo” upotrebi u ispisivanju broja 23 u Ol Ingland Klubu…
Danil Medvedev je odavno dokazao da u fizičkom smislu nema granica njegovim mogućnostima – ali se “luda i ratoborna glava” prestrojila da mu omogući osvajanje najvećih trofeja i na njemu omraženoj šljaci, što je velika novost u svetu tenisa. Da li zbog toga što su nikad tvrđe loptice kreirale uslove koje simuliraju tenis na “hardu” što mu omogućava da primeni svoju igru sa te podloge i na šljaku – ili što je zaista uspeo da prezupči svoju igru i nađe ritam i na najsporijoj podlozi – te ovakav Medvedev slovi za jednog od najvećih favorita za osvajanje svog prvog Rolan Garosa. “Gladan kao medved” je Rus za trofejima na šljaci i travi u nastojanju da se nametne kao najbolji igrač posle “velike trojke” u istoriji – i Pariz bi mogao da mu “servira” jedno veliko, nezaboravno zadovoljstvo u tom smislu. Presudno za Medvedeva – fokus na igri, bez ulaženja u situacije koje bi mogle da donesu veoma štetne distrakcije – od samog početka turnira.
Rud i Cicipas su osetili draž igranja u završnicama Grend Slemova i turnira na šljaci više puta – i Pariz ih pamti po sjajnim izdanjima – u kojima su bivali poraženi od zaista boljih protivnika tog dana. Osim Rudovog trijumfa nad Kecmanovićem u finalu Eštorila – ne beležimo trofeje pored njihovih imena ove sezone na ovoj podlozi – ali su obojica dolazila u same završnice drugih turnira I demonstrirala sve kvalitete koji bi – u odsustvu Nadala i Đokovića u top-formi – mogli da budu dostojni osvajanja prvog Grend Slema u karijeri za obojicu. Promenljiva forma iz ranije faze 2023 izgleda da je iza njih, pa bi – ako prežive izazove redovne adaptacije na Grend Slem nastupe u prvoj nedelji – mogli da ih vidimo u četvrtfinalu, a onda – ko zna još i gde. Ako bi moglo da se kaže da bi – po očekivanjima – Rud imao “lakši” posao time što bi bio u “Medvedevljevom” delu žreba, iznenađenja su svakako moguća i kod Alkaraza i Novaka – pa nije isključeno da se baš Stefanos nađe u samoj završnici turnira.
Rune, Rubljov, Siner i Fric četvorka su unutar “top 10” selekcije igrača na ATP listi u kojima leži “dinamit” mogućih iznenađenja na Otvorenom prvenstvu Francuske. Danac i Rus su ponosni osvajači turnira na šljaci (Rubljov – svog prvog Mastersa, u Monte Karlu), Rune i finalista prošlonedeljnog Mastersa u Rimu – dok su Siner i Fric teniskom svetu pokazali svoj prebogati repertoar vrlina – ostavši na korak do osvajanja trofeja od aprila do danas. U slučaju da se turnirska zbivanja budu odvijala “po ukusu publike” – odnosno da favoriti opravdaju svoje uloge tokom prve nedelje – završna nedelja će nam prirediti raskošni program teniskih trilera u kojima će oni direktno izazivati glavne nosioce za dalji prolaz u žrebu. Tvrdnja da je Rolan Garos otvoreniji nego što je ikad bio upravo se bazira na tome da li će Rune, Rubljov, Siner, Fric (i da njima dodamo Hačanova, Hurkača i Zvereva) uspeti da preskoče te najveće prepreke na putu do polufinala ili finala – jer su retko kada bili spremniji da to ostvare u Parizu. I ovde će biti ključno kako će ući u turnir, adaptirati se na izazove Šatrijea i Lenglena i dići formu tokom prve nedelje – jer će time sebi potvrditi da su u stanju da i oni u značajnoj meri daju doprinos zbivanjima na pamćenje na ovom (istorijski važnom) Rolan Garosu.
Period između Australijen Opena i Rolan Garosa je najduži između dva Grend Slema na teniskom kalendaru, i adaptacija na takmičenje u tri dobijena seta i ambijentu koji ne može da se poredi ni sa jednim Mastersom stavlja dodatni pritisak na sve igrače – svaki put. Ako još uzmemo u obzir da nedavno uvedeni noćni program u Parizu često podrazumeva igranje potpuno drugačijeg tenisa – u vlažnijim I sporim uslovima, sa teškim lopticama i drugačijom publikom nego što je to slučaj u dnevnim terminima – igrači koji su predviđeni da nastupe u tim nazovi-privilegovanim terminima će zapravo imati izazov više u svom pohodu ka završnici turnira. Naravno, velika većina mečeva se igra preko dana, finale se igra popodne – i to je dodatni set razloga zbog čega je Rolan Garos veliki test svih sposobnosti, umeća i kvaliteta najboljih tenisera I teniserki sveta u pohodu ka osvajanju jednog od najvažnijih turnira teniske sezone. Tenzija, pritisci, faktor iznenađenja koji kvalifikanti i specijalisti za šljaku sa sobom nose, izbegavanje ili podnošenje povreda, fokus na održanje nivoa igre u često veoma drugačijim uslovima, motivacija i tonus na dan meča, voljni momenat da se meč prelomi ili da se u njega vrati, timski duh i pobednička aura mere se na procente kroz brojne statističke i komunikacijske parametre iz meča u meč – i iskustvo osvajanja Grend Slemova je zato nešto što značajno razlikuje pobednike od onih koji će to nekada biti – ili nikada. Zbog toga će i stručnjak i prosečan navijač inicijalnu prednost dati nekome ko je imao tu kurtoaznu privilegiju da drži pobednički govor pred milionima koji obožavaju ovaj specifični sport – potencijalno se nadajući da će tu katkad dosadnu ceremoniju “oživeti” neko koga u toj ulozi do sada nisu videli.
Ako i vi delite taj sentiment – samo se prepustite uživanju u neizvesnosti, pa da sačekamo šta nam sutrašnji žreb Otvorenog prvenstva Francuske za 2023. donosi…
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
