Za one koji su možda i malo previše slavili proteklih dana – pa im se učinilo da ih je pritisak na dugmad TV upravljača odveo na reprizu nekog starog meča Rafaela Nadala i Dominika Tima – taj utisak bi mogao biti razumljiv.
Dvadesetdvostruki osvajač Grend Slem trofeja – danas nosilac posebne pozivnice - i njegov protivnik (kvalifikant na ovom turniru) koji se – nažalost – raspao pod pritiskom (sopstvenih) očekivanja po osvajanju svog jedinog „mejdžora“ i dolasku na 3. mesto ATP liste po mnogo čemu su prikazali „već viđen“ meč – koji je po svom toku možda najviše podsećao na Rolan Garos 2019. Prvi singl meč „bika sa Majorke“ posle skoro godinu dana od toga kada ga je Rod Lejver Arena „progutala“ u porazu protiv Mekenzija Mekdonalda bio je jedan od najviše očekivanih teniskih događaja u poslednje vreme, jer se – osim po pregledima „škrtih“ klipova sa treninga – nije sa sigurnošću moglo predvideti kako će izgledati taj Rafael Nadal čiji je meč zakazan na ikoničnoj Pat Rafter Areni u Brizbejnu. Za ljubitelje njegovog „stajlinga“ – sve poruke su bile na mestu: kombinacija jarke „ruž crvene“ boje dresa sa kontrastnom bojom nane na šorcu, znojnicama i bandani – uz nove džombaste patike koje će sigurno biti teško naći u prodaji već u Melburnu – odisale su simbolikom velikog šampiona koji će se u tom smislu pamtiti – kao i Majkl Džordan i ostali – i podražavati u decenijama koje dolaze. Kako bi utisak „iz vremenske mašine“ bio potpuniji – i „brend sa tri štrafte“ je njegovog protivnika obukao u reprezentativno ruho – tako da je „dress to impress“ momenat ove teniske poslastice bio na očekivanom nivou – barem za sve ljubitelje teniske trivije.
1069 pobeda Rafaela Nadala posle 89 minuta igre (7-5, 6-1) isposlovana je relativno rutinski – ako se uzme u obzir to da Tim i dalje nema „mirnu glavu na ramenima“ i da nastavlja trend prosipanja ključnih poena u meču u serijama; jer – da tako nije, Nadal možda i ne bi imao priliku da se kao pobednik emotivno obrati porodici i publici „posle jedne od najtežih godina u svojoj karijeri“. Ono što zadatak izrade referentne analize ovog meča čini još komplikovanijim je to što – zaista – ovaj meč nije pružio dovoljno konkurentnih repera u odnosu na ono što se dešava na aktuelnoj teniskoj sceni – a pogotovo u njenom vrhu, gde nam Timove prethodne dve pobede u kvalifikacijama protiv skoro nepoznatih Mek Kejba i Zepijerija ama baš ništa ne govore. Zato bi nekome i mogla da „zasija“ insajderska statistika o Nadalovom nastupu – koji je do 3 brejka došao nimalo iznenađujuće – prvenstveno zahvaljujući svom forhendu (ocena efikasnosti – 9.6 na prosek od 7.6 igrača na turneji, 63 odigrana uz 11.1% ostvarenih vinera, 94% konsistentnosti), koji je „terao“ sa 3240 obrta loptice u minutu na 78cm visine preko linije mreže. Brzo poniruće odskakujuće „bombe“ levorukog Nadala prečesto su bacale (na bekhendu i forhendu jednoručnog) Tima u defanzivu i iznuđivale očajničke pokušaje da kontraudarima povrati prostor na i oko terena koji je prepuštao agresivnom Špancu – pa je potpuno očekivano videti da je Nadal osvojio čak 61% odigranih poena. Zanimljivo je primetiti da su Nadal i Tim bili poprilično slični kod vinera (Tim 11 – Nadal 12) neiznuđenih grešaka (4-4) i asova (3-3) – što znači da je Nadal bio mnogo veštiji i efikasniji u agresivnom pristupu igri – u kojoj je u razmenama do 4 udarca osvojio 10 poena više od Tima (37-27), imao isti broj osvojenih poena (9-9) u razmenama do 8 udaraca, a više od devet – čak 12 naspram 2 Austrijanca, koji se „raspadao“ kroz meč.
Segment igre u kome je Nadal danas bio dominantan u odnosu na Tima ujedno ukazuje na to na čemu će on zasnivati svoje šanse za učinkovit „kam-bek“ u neodređenom narednom periodu – a to je servis. Devedeset procenata osvojenih poena od 67% realizovanih prvih servisa, 80% osvojenih poena na drugom – odnosno ukupno osvojenih 87% poena na njegov servis je veoma solidna statistika, kojoj se fino pridodaje podatak da je prosečna brzina prvog servisa bila 204 km/h (drugog ali dobro plasiranog - nešto skromnijih 161 km/h) a najveća zabeležena brzina - jakih 214 km/h. Kada se tome doda činjenica da je Nadal levoruk, i da veoma vešto koristi „slajs“ i „kik“ da bi servis učinio još težim za anticipirati i vratiti – reklo bi se da su Karlos Moja i društvo iz stručnog štaba dobro apsolvirali ono što je saradnja sa Goranom Ivaniševićem doprinela Novaku u osvajanju barem poslednjih 6 Grend Slem titula – važnost servisa za konkurentnost i dugovečnost u teniskom vrhu posle tridesete.
Uz svo poštovanje monumentalne teniske i sportske veličine Rafaela Nadala – za mnoge i dalje omiljenog do te mere da ga smatraju za najvećeg svih vremena – ono što je u ovom „pokaznom“ meču bilo veoma zapaženo je – ograničen dijapazon kretanja. Ako ga poredimo sa dolazećim mladim asovima (pa i onima srednje generacije) u fizičkom smislu – prosto je čudesno kako je on, na toliku mišićnu masu, uspeo da osvoji 92 titule – od kojih 22 Grend Slema, 36 Mastersa i da bude jedan od dvojice u istoriji koji je osvojio Zlatni karijerni slem (4 Grend Slema i Olimpijsko zlato). Iako je Nadal protiv Tima izgledao neuporedivo bolje i zdravije nego što je to bio slučaj u prvom kolu Australijen Opena prošle godine protiv Drejpera – pitanje je da li će neko od mlađih izazivača čiji stručni štab ume da ga pripremi da bez stigme uđe u meč protiv njega – odnosno da izdrži njegove uvodne nasrtaje a onda ga natera da se rastrči po terenu i troši telo i energiju – već u prvim kolima narednih turnira krenuti da postepeno gasi nadu „bika sa Majorke“ da će opet biti konkurentan na vrhu svetske scene? Rafino iskustvo je ogromno, a samim tim i sposobnost da „spakuje“ igru u što uži pravougaonik na terenu u kome će protivnike bombardovati do (samo)uništenja, ali je sada već opšte poznata strategija kako sa time izaći na kraj – makar se izgubio i neki set u tom procesu. A kada se misli o (predstojećem) Australijan Openu – treba se prisetiti koliko je 2022. Medvedev tome bio blizu – vodeći 2:0 u finalu protiv tada mnogo zdravijeg Nadala, kao pouka o tome kako se ovakvi mečevi planiraju i izvode.
Uz to, podatak da je osvojio 39% poena na riternu (50% na drugom servisu Tima) je u redu za protiv ovakvog protivnika – ali šta bi Nadal zaista mogao protiv nekog od velikih servera koji su se u međuvremenu nametnuli ovim kvalitetom protiv svojih najboljih kolega – Hurkača, Sinera, Alkaraza, Šeltona – i, naravno, Đokovića? Koliko je Rafa elastičan da primeni brzinu i snagu kako bi vratio u teren „lasere“ koji sevaju iz njihovih reketa, a da pritom protivnik ne oseća pritisak da je na suprotnoj strani mreže takav mega – šampion? Kod takvih igrača „frka“ na servisu nastaje tek kada zagusti, kada se servisom mora osvojiti ključan poen – ali ako uđu u seriju, motivacija im eksponencijalno skače i servis im ili otvara mogućnost za brzo osvajanje poena posle riterna – ili ih „diže“ da u razmenama pogađaju udarce uz neverovatan nivo hrabrosti i snage. Prema tome – kako će Nadal uspevati da obuzda ovakve entuzijastične mlađe protivnike da ne „zajašu talas optimizma“ u mečevima koji bi imali takav tok i pretvore ga u – bukvalno – „staro gvožđe“? Jedno je čitiati nadahnute komentare posle trening-sesija sa Arturom Fisom (koga je 113. igrač sveta Hamad Međedović oduvao u finalu Nekst Džen-a u Džedi) a drugo – suočiti se u turniskom meču sa sportski drskim i izdrilovanim, neugasivim mladim lavovima. Po tome su Novakove fizičke predispozicije, vrednosti i sposobnosti i dalje maksimalno konkurentne, usklađene sa onim što diktat tenisa današnjice propisuje; ali i takav Novak, koji je briljantno eliminisao Alkaraza pa pobedio Sinera u finalu na najbržoj mogućoj podlozi u Torinu – je pokazao da je ranjiv protiv najboljeg mladog italijanskog asa već u narednom meču polufinala Dejvis Kupa – što je bio njegov drugi poraz u te dve nedelje protiv „šargarepice“ iz Alpe Adađa.
Sve u svemu, bilo bi fer reći da Nadal i njegovi ljubitelji nisu mogli da imaju boljeg protivnika u prvom meču po njegovom povratku posle najduže pauze u karijeri od „zastarelog“ i škriputavog Dominika Tima – jer svaka naredna pobeda značajno diže samopouzdanje i optimizam pred naredne izazove. Bilo je (i biće uvek) lepo gledati neke od Rafinih „klasika“ u Pat Rafter Areni, verovatno ćemo ih ponovo gledati i protiv lokalnog miljenika Kublera i pratiti medijske izveštaje o još jednoj pobedi – ali da li će on ponovo biti kadar da se – kada se sve uzme u obzir - približi plasmanu u završne faze Grend Slem turnira i ponovo učini neizvesnom trku za najveći broj osvojenih najvažnijih turnira u svetu tenisa?
Eto, neka nam vreme kaže – ali ako bi morali nekom ocenom da sublimiramo ova razmišljanja – odgovor bi bio: ne.
„Ovo je bio lep dan za biti srećan!“ izjavio je Nadal po prvoj pobedi posle godinu dana - i to nikako ne treba sada oduzeti njemu, njegovoj porodici, bližnjima i obožavaocima širom sveta. Rafa je velikan sporta, kome problemi sa kojima se suočavao nisu lako pali – što se moglo videti i iz nekih na njega neuobičajeno neodmerenih izjava o Novaku – ali je svakako njegov povratak na teren razlog za veliko zadovoljstvo i pozitivno nestrpljenje svakog ljubitelja tenisa na svetu.
I zahvaljujući tome - šezdeseti meč Đoković – Nadal, već u Australiji?
Budite tu i dalje.
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
