Specijalni izveštač iz Melburna - Vuk Brajović
Manje od 22 sata do početka “finala pre finala” Australijan Opena, kiša se obrušila na Melburn Park taman da zasmeta Novaku da održi planirani trening pred sedmi meč sa protivnikom kome je predvideo “sjajnu godinu” posle osvajanja trofeja završnog Mastersa u Torinu.
Do njega je desetostruki osvajač prvog Slema sezone proveo 15 sati, a četvrti nosilac (tek) jedanaest i po – a da pritom nije izgubio ni set a tek jedva svoj servis gem. I ako neko misli da su se stvari promenile u “Novakovoj dnevnoj sobi” (citirajući Štepaneka) samo zbog jednog dela statistike koji Sineru govori u korist – neka malo bolje razmisle i manje čitaju zapadnu štampu pre početka ovog trilera zakazanog za 2:30 popodne po lokalnom vremenu.
Novak je u svom rekordnom 48. Grend Slem polufinalu i na pragu da u 19. sezoni u karijeri uđe u finale jednog ATP turnira, čime bi se izjednačio sa Monfisom, Nadalom i Konorsom a zaostajao samo za Federerom (20). Pobedom protiv Sinera bi izjednačio svoj rekord od 34 pobeđenih mečeva u nizu na Slemovima (sa Vimbldona 2018-2023). U Melburnu je osvojio 10 titula, dok Siner do sada ni jednom nije učestvovao u finalu bilo kog Slema – a bio bi prvi Italijan koji bi to ostvario ovde. Eventualnom pobedom protiv Novaka Janik bi postao četvrti igrač mlađi od 23 godine koji je do tada četiri puta pobedio predvodnike ATP rang liste, ali valja zapamtiti da je do početka Mastersa u Torinu prošlog novembra imao skor 0-3 u mečevima sa Novakom.
Pošto Novak i Janik nisu nikada meč na Grend slem turniru sa tvrdom podlogom (odnosno samo u dvorani na 2 dobijena seta) zanimljivije je usredsediti se na pokazatelje koji bi, posle puna 2 dana odmora za obojicu, bili važniji od sati provedenih na terenu. Iako je ovaj turnir daleko od reprezentativnog za Đokovića kada je jedan od ključnih elemenata igre u pitanju – servis, ono što vidimo u brojkama svakako ohrabruje: 69 asova za Novaka naspram 38 za Janika (odnosno 0.81 asova po gemu za Novaka naspram 0.55), 0.11 duplih grešaka od ukupnog broja servisa za Novaka prema 0.13 za Sinera, 63% realizovanog prvog servisa za Novaka naspram 60% za Italijana, procenat uspešnosti prvog servisa 79% naspram 77% su pokazatelji koji su “za Novaka”, dok je Siner kao uspešniji u odbrani od brejkova (čak 93% naspram 68% Novaka) sačuvao svoj servis u 97% slučajeva naspram 91% našeg asa i vlasnik bržih prvih (210 naspram 208) i prosečnih prvih servisa (193 km/h prema 192 km/h).
Važno je i videti koliko su obojica bliski i u segmentu riterna (Siner uspešniji sa 44% poena osvojenih na protivnikov servis, Novak 42%), dok je kod realizovanih brejk-lopti Siner u prednosti (46% naspram 37%, odnosno 25 od 54 za Sinera a 25 od 67 za Novaka) kao i osvojenih taj brejkova, gde je Italijan bio bolji u jedinom koji je odigrao protiv Rubljova, a Novak izgubio jedan na samom početku od Prižmića a onda bio bolji u preostala tri (Ečeveri, Manarino, Fric).
Novak je morao da osvoji čak 100 poena više (600) od Sinera (500) da bi proporcionalno bio izjednačen po procentu osvojenih poena (56% Novak od ukupno odigranih 1062 a Siner 57% uz 883 odigrana). Meč sa Fricom je značajno poremetio Novakovu statistiku u segmentu konverzije brejk – lopti (15-0 u jednom trenutku) pa se taj deo statistike ipak može izolovano posmatrati u odnosu na ostatak turnira.
Uslovi igranja pod zatvorenim krovom bi možda bili uslužniji Sineru nego Novaku (s obzirom na pobede u Torinu i Malagi) ali se kiša ne očekuje u petak rano popodne kada je zakazan meč (2:30 PM) tako da će servisi obojice sa čuvene “vetrovite strane terena” (desno od sudije u stolici) biti na izazovu odličnih riterna koji poseduju oba asa. Obojici će biti od izuzetnog značaja da serverski jako i učinkovito otpočnu meč, i nadamo se da će u tom segmentu Novak napokon “proraditi” nalik na Masterse u Parizu i polufinale/finale u Torinu kako ne bi bio bačen u pasivnu i defanzivnu ulogu na svoj servis, što bi stvorilo dodatni pritisak na njemu kasnije.
Naravno, ako se faktor iskustva ovde uzme u obzir, kao i činjenica da je on nepobediv u poslednjih 10 polufinala u kojima je učestvovao, to bi značilo da je u stanju da podigne nivo koncentracije i najvažnijih udaraca i segmenata igre na šampionski – bez izuzetaka. Siner je bio više efikasan do ovog meča od Novaka, ali takođe (osim Rubljova) nije bio suočen sa tako dobrim riternerom kao što je Đoković, i zbog toga njegov tim priprema “Plan B” za slučaj da Novakov servis i ritern krenu da “rešetaju” sve pozicije njegovog dela terena.
Odigravanje dugih razmena će možda više priželjkivati mlađi Siner, dok će Novak tražiti “otvaranje” da sruči viner ili otvori priliku da izlaskom na mrežu osvoji kraći poen. Novak je taj koji bi trebao da – kao iskusniji – učini prve veće korake ka uspostavljanju agresivnog stila igre jer bi on doneo stratešku i psihološku prednost (najsvežiji primer – Zverev protiv Alkaraza sinoć) i stavio Sinera pod veliki pritisak sa ciljem iznuđivanja većeg broja grešaka.
Teško je zamislivo da Siner neće biti fizički spreman da iz dublje defanzive uspostavi kontratežu Novakovim agresivnim izletima (umesto da hvata udarce u penjanju, jer je ipak 188cm visok) i da jednako prodornim forhendima i bekhendima po paraleli i dijagonali (viđenim pri punom dejstvu na Dejvis Kupu) potiskuje Novaka nazad i primorava ga da ponovo gradi poen. Sinerov plan igre će svakako biti da što više ubrza razmene, oslanjajući se na trkačke sposobnosti i efikasno odigravanje vinera na loptice koje budu završavale kraće u terenu, tako da bi Novak morao da učini sve da njegovi udarci završavaju što bliže osnovnoj liniji kako Siner ne bi “dobio krila” rano u meču.
Treći put igraju Novak i Janik meč u kome onaj ko prvi dođe do 3 osvojena seta pobeđuje, a dva prethodna su sve samo ne referentni. 2022. na Vimbldonu Novak je zaostajao 0:2 za Italijanom, dok je uz samo je 2023. uz samo jedan taj-brejk komforno dobio Sinera na istom terenu. To kako se razvijao rezultat u oba meča govori o tome koliko je važno da i sutra Đoković startuje fokusirano i jako, ali i da bude svestan da je preko puta ipak bolji i iskusniji igrač nego što je to Italijan bio na ta prethodna dva Vimbldona.
Po onome što je četvrti igrač sveta pokazao u Melburnu do sada – a pogotovo kako se izvukao protiv Rubljova – govori da je on strateški mnogo zreliji nego što je bio u ovom periodu prošle godine, da neuporedivo više veruje u svoju igru, da poseduje rezerve i rezervne planove da se u meč vrati i pored mogućeg zaostatka – i da će jedan deo publike sigurno bodriti “mladog lava” iz Alpe Adiđa zarad većeg spektakla i neizvesnosti. Ipak, sve ovo bivaju samo kondicionalni elementi analize kada je Novak Đoković u pitanju, koji je 10 puta pre bio u ovoj situaciji protiv Federera, Nadala, Mareja, Cicipasa i ostalih – i koji je uvek uspevao da isprocesira kvalitete svog protivnika kroz “svoju mašinu” i odnese pobedu po bilo koju cenu.
Da li Siner, Kejhil i Vanoci zaista veruju da je ovo turnir i godina u kojoj će biti u stanju da Novaku Đokoviću nanesu prvi poraz na jednom Grend Slemu? Sigurno je da bi to oni voleli, ali je mišljenje da se to ipak neće desiti bez obzira na sve što je Janik izvrsno uložio u svoju ulogu najozbiljnijeg izazivača – jer je do sada o ishodu takvih mečeva odlučivao Novak Đoković kroz besprekornu vizualizaciju onoga što predstoji na terenu koji toliko dobro poznaje. Koje god varijabile možda usledile sutra, čelična volja i viši istorijski motivi velikog šampiona su aktivna statusna platforma koja sazreva kroz vreme do nivoa dominacije – pre i tokom meča – i postaju već ispisane rečenice teniskih hroničara u ovim izuzetnim sportskim vremenima čiji smo savremenici.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
