IZ MONTE KARLA ZA KURIR - VUK BRAJOVIĆ
Sedamdeset sedmo polufinale na ATP turneji je nov rekord u nepreglednoj riznici Novaka Đokovića – ali to kao da nije bio poseban razlog za slavlje posle današnje pobede nad De Minorom. Zašto je to bilo tako – interesovalo je medije posle još jedne kasne sesije razgovora sa našim asom?
“Više sam doživeo kraj ovog meča kao olakšanje, nego povod za slavlje, iskreno. Umesto da previše slavim, ponekad odradim “slavlje a la Medvedev”. Nemojte pogrešno da me shvatite, to smatram za kompliment njemu, jer Danila veoma cenim i smatram ga za izuzetno autentičnog lika na turneji”, smeje se uz odgovor Novak.
Pobeda u meču koji je Australijanac okarakterisao kao “ružan” (a Novak se složio) nije lako došla, jer su ponekad na šljaci brejkovi česta pojava.
“I pored toga, ovo je bio pomalo vanredan scenario, ali sam i pored takvog rastrzanog drugog seta uspeo da prelomim meč u optimalnom trenutku”, ocenjuje Novak, uz opasku:
“Knjiga Breda Gilberta, veoma cenjenog teniskog stručnjaka, se zove “Pobeđivati ružno”, i ponekad i na taj način jednostavno morate da nađete način da pobedite. I kada ne igrate najbolje, ne osećate se sjajno, smenjuju vam se odlični i loši momenti – jednostavno se izdignete u nekim momentima i kroz muku dođete do pobede. Po tome su jučerašnji i današnji meč donekle bili slični”.
Upitan da iz njegove teniske perspektive prokomentariše izjavu njegovog prijatelja, pokojnog Kobija Brajanta, koji je motivaciju za igrom pripisao tome što je “navučen” na zvuk prolaska loptice kroz mrežu, Novak za sebe kaže:
“Postoji više od jedne stvari koja mene motiviše, ali je za mene – u zvučnom smislu – odbijanje loptice o žice, zvuk čistog udarca koji odzvanja kroz prostor. Zanimljivo je to što ja taj zvuk ne čujem dok igram, jer se nalazim u “zoni” i ne obraćam pažnju na to – već ga primećujem tek kada gledam snimke svojih nastupa. Možda vam to zvuči čudno, ali tako je. Uz to, energija koju prenosi publika je nešto posebno, a ono što me naročito diže je uzbuđenje takmičenja, jer i dalje osećam “leptiriće” u stomaku pre nego što izađem na teren. Nešto manje sada uživam u treninzima, da budem iskren, ali i u tome leži deo odgovora”, kaže Novak.
“Ono što doprinosi uzbuđenju takmičenja za mene je što je ovo potpuno nepredvidiv sport u kome je nemoguće predvideti ko će i na koji način pobediti. Vi ćete uraditi sve što je do vas da se pripremite za nastup, podignete vaše samopouzdanje pred izlazak na teren, ali to nije nikakva garancija. Zapravo, toliko puno puta mi se desilo da sam imao izvrsne treninge na kojima je sve besprekorno funkcionisalo, samo da bi nešto kasnije tog dana odigrao potpuno drugačije – ili potpuno obrnuto. I zato je to uzbuđenje iz nepoznanica, vizualizacije i anticipacije onoga što bi moglo da usledi u meču, na turniru, u ostvarenju snova veoma moćno – ali će se brojni elementi I faktori posložiti tek kada izađete na teren. Ukratko, sve je moguće da se desi bilo kada, i to je ono što me kao posebnost veže za ovaj sport”, kaže Đoković
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
