"STAJAO SAM SA DEDOM U 5 UJUTRU U REDU ZA HLEB" Novak nikad emotivnije o Srbiji: Video sam mrtve ljude! Moj grad su bombardovali i danju i noću!

U velikom intervjuu koji je dao za argentinski "La Nacion" najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković, govorio je o Srbiji, teškom odrastanju, situacijama koje su ga mentalno ojačale, ali i slabim tačkama i stvarima koje ga čine izuzetno ranjivim.

"Beograd je moj dom i ta energija ne može da se poredi ni sa jednim gradom koji posetim. U Srbiji imamo izreku koja kaže: 'Gde god kreneš, kad se vratiš kući, vratiš se svojim korenima, vratiš se na svoje mesto'. Svaki dan detinjstva koji sam proveo ovde, različita mesta koja vidimo vraćaju emocije i uspomene koje nosim sa sobom kada putujem. Putovao sam 25 ili 30 godina, a 15 ili 20 nisam bio u Srbiji. Malo sam vremena provodio sa suprugom i decom u Beogradu. Tek sam počeo to da radim i to je ono što mi je nedostajalo, nedostajalo mi je da budem sa svojim narodom, da govorim svoj jezik, da viđam svoje roditelje koji žive ovde, svoju familiju i prijatelje. Ovde imam osećaj pripadnosti", rekao je Nole.

Govorio je i o ratnim strahotama koje su preživeli ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i najtežim trenucima odrastanja.

"Srbija je veoma stara nacija. Prvo moramo to da razjasnimo, jer imamo veoma bogatu istoriju i tradiciju, ali u novijoj istoriji, poslednjih sto godina - Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i posebno sada, u poslednjih 30 godina - mnogo smo propatili, ne samo mi, nego i Hrvatska i Bosna", kaže Nole i dodaje:

"Nažalost, ta država koja je nekada bila jedinstvena država Jugoslavija je raskomadana devedesetih, a ja sam rođen 1987. kao Mesi, tako da se ne sećam dobro kakva je ta država bila jer sam bio jako mlad. Sećam se drugog dela devedesetih i da je naša zemlja bila pod sankcijama i embargom što znači da nismo mogli ništa da izvozimo i uvozimo. Sećam se da sam stajao u redu sa svojim dedom u 5:00 ujutru za hleb da prehranim celu našu porodicu. Deda, tetka, ujak, moji rođaci, moja braća, moji roditelji i ja živeli smo svi zajedno u malom stanu jer nismo imali drugu mogućnost i to su stvari koje su postale sastavni dio mog karaktera, onoga što sam danas kao osoba.

Ističe da je to ojačalo njegov karakter.

"To ocenjujem pozitivno jer mi je to ojačalo volju da uspem, da uradim nešto sa svojim životom i imao sam neverovatnu podršku roditelja, koji su uložili svaki evro koji su imali. Odrastanje u tom kontekstu je bilo teško, prolazili smo kroz nedaće i ja sam bio mali dečak koji je izabrao da se bavi sportom koji je za bogate, skup sport za našu situaciju jer Srbija nije bogata zemlja. Mi smo zemlja uspešnih sportista, veoma uspešnih košarkaških klubova, sa veoma bogatom tradicijom. Tenis nije imao veliku tradiciju, da kažemo do dolaska moje generacije, i odjednom, nekoliko godina smo imali najbolje na svetu: Anu Ivanović, Jelenu Janković, Nenada Zimonjića i mene. Svi smo bili broj 1 u nekom trenutku. Svi su se pitali kako se to može dogoditi bez sistema. Imamo teniske terene, imamo neke klubove i određenu tradiciju, ali smo jako daleko od Francuske, Amerike, Engleske i drugih zemalja", rekao je Novak.

Deca - slaba tačka

Najbolji svih vremena je priznao da ga deca čine posebno ranjivim.

"Šta me čini ranjivim? Više nego što iko može možda da zamisli, deca. Moja deca naravno, ali i druga deca. Uvek mi prorade emocije sa decom, ali kada sam postao otac... Kada vidim da deca pate, to mi slama srce, kao da ulazim u depresiju. Oni su najčistija bića na planeti i zaslužuju samo najbolje, zaslužuju da imaju budućnost. Kada vidim rat i sve što se dešava..."

Teško mu je kada vidi rat i patnju dece.

"Ja sam preživeo rat, moj grad su bombardovali i danju i noću, video sam mrtve ljude. Sada kada vidim rat u drugim zemljama sveta, ne razumem. Voleo bih da znam zbog čega se to događa, ali to su pitanja za političare i druge ljude. Sve to me čini tužnim, jer ne ostavljamo bolji svet za decu, za buduće generacije, što znači da ne radimo dobre stvari. To je jedan od razloga zbog kojih naša fondacija radi sa decom, želimo da stvorimo bolje društvo za njih, da imaju što bolju edukaciju i zato me nepravda čini ranjivim, posebno prema deci i prema prirodi. Volim prirodu i životinje i takve stvari me uništavaju."

Kurir sport/J.M.