OLGA DANILOVIĆ NIKAD ISKRENIJA! Otvorila dušu posle istorijskog uspeha: "Umem sebi da budem neprijatelj!"

Specijalni izveštač Kurira iz Melburna: Vuk Brajović

““Više stotina puta su mi naglasili da noge moraju da budu nisko, jer igra protiv nje to zahteva. Ako se podigneš, odnosno ako nisi nisko, nemaš šta sa tom loptom da radiš. Mislim da sam odigrala vrhunski meč, moja igra je bila tu, ali i da sam sama sa sobom bila dobro na terenu. Bila sam sebi prijatelj što je najbitnije, jer umem sebi da budem neprijatelj. Danas sam baš rekla: „Hajde zajedno da je dobijemo!“ Što bih igrala i protiv sebe ako već igram protiv takve vrhunske igračice. Noge su dobro, OK su, za ovo sam se ja i spremala tokom celih priprema. Svakog dana u kojem treniraš – zapravo se spremaš za ovakve momente. Telo je dobro i na grend slemovima je dobra stvar što imamo dan pauze između mečeva da se odmorimo i pripremimo.”” raduje nas odgovorom Olga.

Za svoju sledeću protivnicu Paolu Badosu kaže:

“”Ona je u formi, dobro igra. Opet ću ući u meč kao što sam i u ovaj ušla - da gledam sebe, a ne rivalku. Naravno, ja ću odraditi svoju pripremu za duel sa njom, ali mislim da kada sam sa sobom dobro i kada verujem u sebe, znam da imam oružje da pobedim svaku rivalku. Idem da spavam, u subotu ću malo da treniram i da se spremim za Badosu. Što bi rekli „ćeraćemo se“ kao i u svakom duelu!””

Hoćeš li Olga moći da spava posle ovakvog trijumfa?

“”Kako neću? Što ne bih ja zaspala, svako veče sam već odavno bila u snovima do sada. Ovo jeste velika pobeda, ali prekosutra opet igram meč. Jeste velika pobeda i ponosna sam na sebe kako sam ovo uradila i naravno da ću uživati, ali sutra je novi meč, sve novo... Ne želim sebi da uskraćujem priliku za uživanje posle ovakve pobede, jer ja zaista nisam takva stvarno - ali je predamnom novi dan.”

Šta je osećala dok je prvi put u karijeri izlazila kroz ikonični tunel Rod Lejver Arene na meč?

“Sigurno da je drugačiji osećaj izaći na Rod Lejver Arenu od onog koji imaš kada igraš na terenu broj 14. To je najnormalnija stvar. Nervoza naravno postoji, ali kada izađeš na teren i kada si tu, shvatiš da su dimenzije iste i da je sve isto. Drugačiji je ambijent, ali navikneš se. Lepo mi je bilo dok sam izlazila na teren, bila sam nervozna, i to je OK, ali bila je pozitivna trema. Bila sam ponosna na sebe što sam došla do tog trenutka da kada sam videla raspored, svima sam poslala poruku: vidi raspored. Nole je prvi, ja sam druga, ja sam tek posle njega. To su sve neke lepe stvari koje treba proživeti i uživati u njima, a ne da ih sklanjam u stranu. Meni je trebalo vremena da sve to hendlujem u dobru stranu, nikada da ne odem previsoko, ali i da se ne ugasim. Lep momenat i lep je onaj tunel, ali – na kraju krajeva - idem da igram meč,”iskrena je ona.

Da li je prošlogidišnji poraz ovde od Vondrušove pomogao Olgi da očvrsne na mentalnom i emotivnom planu?

“Taj meč se odigrao u drugačijim okolnostima, jer sam ja tada već bila mrtva umorna. Tada je trebalo da budem na 150%, a ja sam bila potpuno iscrpljena, isceđena. Meč protiv Done Vekić je bio izuzetno emotivan, možda i najemotivniji u mojoj karijeri, i dan danas ne znam kako sam to izvukla na kraju dana, ali... Sve čudno biva kada se prvi put nađete prvi put u nekoj situaciji, a onda kada jednom prođeš kroz njih, naučiš da se nosiš sa tim okolnostima. Moglo je mnogo bolje biti protiv Vondrušove, ali su uslovi u kojima se igrao taj meč bili užasni. Bilo je hladno, 11 ujutru, nisu zatvorili krov, tereni su bili mokri. Nisu to neki izgovori, ali sigurno je da je bila drugačija situacija”, objašnjava Olga.

 BONUS VIDEO: