SRPKINJA ZABLISTALA U MELBURNU! Petra pobedila Amerikanku, pa otvorila dušu! Evo ko joj je bio idol i zbog čega rano ide na spavanje!
Specijalni izveštač Kurira iz Melburna: Vuk Brajović
Pobeda srpske juniorke Petre Konjikušić nad Amerikankom Ijengar bila je ostvarenje neverovatne upornosti ove simpatične Zrenjaninke, izvojevana posle spasenih meč lopti krajem drugog i trećeg seta, kao i zaostatku od čak 5-0 u super-taj-brejku odlučujućeg. Meč za pamćenje za Petru, dramatičnog toka i promena, ali to možda i nije nego čudo za nju…
“Iskreno, dešavalo mi se puno puta da se tako vraćam, tako da sve ovo nije novo ni trenerima ni meni. Nisam imala osećaj da će pri rezultatu od 5:2 ili u bilo kom drugom momentu ovog meča biti kraj. Sada kada razmišljam, to je bilo toliko blizu, na njenu meč loptu - ali sam se borila i našla sam način da se vratim i pobedim”, prenosi nam ona.
Koja je njega omiljena podloga?
"Na šljaci sam najviše igrala, ali volim tvrdu podlogu, mnogo je volim. Jeste da nisam imala neke rezultate i nisam igrala mnogo turnira na toj podlozi, ali uvek sam volela beton, naročito kada sam naučila da proklizavam na njemu pre par godina", kaže uz osmeh Petra.
Petra Konjikušić dolazi iz izrazito sportske porodice – uz još dve sestre i brata – o kojima kaže:
“Starija sestra se bavila tenisom 11 godina i tako sam i počela. Ona je sa pet godina krenula da trenira, ja sam sa tri. Ne znam kako je to izgledalo, ali sam oduvek volela tenis. Brat trenira košarku i dosta je dobar, a starija sestra sada studira na pravnom fakultetu, dok najmlađa sestra ima samo sedam godina. Mi smo iz Zrenjanina, ali sam se preselila pre četiri godine u Beograd zbog Tipsarević akademije i tamo radim sa trenero Mićom Ratkovićem".
O narednoj protivnici, Brazilki Barios ne zna skoro ništa, ali ih vezuje njena današnja protivnica.
"Igrala sam protiv igračice koju je Barios danas eliminisala i pobedila je. Brazilku znam samo iz viđenja na turnirima, ali kako nisam ni igrala protiv nje - nisam je mnogo ni gledala".
Petru odlikuje izuzetan bekhend – snažan, precizan, izveden u pravim momentima – ali i po tom pitanju odgovara veoma skromno:
"Ja iskreno nisam primetila da mi je bekhend takav, sve dok nisam došla na akdemiju i dok mi to nije rečeno”, prija Petri ova pohvala.
Koliko joj znače pobede Novaka, Miše, Olge i njenih koleginica i kolega iz juniorske selekcije?
"Pratim ih sve i baš mi je drago; iskreno, imam još veću motivaciju zbog toga. Trebalo je juče da odem da gledam Đokoviča i Olgu, ali su kasno igrali, a ja rano ležem. Glupo mi je da kažem kada – ali to je u osam sati. Sa takvim rasporedm sam krenula pre pet, šest godina, kada sam ozbiljnije krenula da treniram. To mi je jedno veče palo na pamet, jer se svakako budim rano i u pet ustajem – pa bi bilo svakako bolje da budem naspavana. I tako jedno veče kažem mami i tati “laku noć” i oni me gledaju kako nisam normalna, ali su od tada navikli. Prvi trening je u osam, nekada se desi i u sedam. Nekad se desi u deset, ali ja uvek dođem ranije, i poranim svakako”, prenosi nam ove zanimljivosti Petra.
Ko su teniski uzori i idoli Petre Konjikušić?
“Oduvek sam volela Serenu Vilijams – i dok smo obe trenirale, ja sam bila Serena a moja sestra Venus. Onda je ona batalila tenis i “zeznula” našu stvar. Ostala je “Serena”, pa ni to nije loše. Od mlađih igračica volim Arinu Sabalenku", zaključuje naša ponosna pobednica.
BONUS VIDEO:
OKONČANA BLOKADA FAKULTETA ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE U NOVOM SADU: Većina aktivnih studenata uključila se u online nastavu