"NISMO IMALI USPEHE KOJE SMO OČEKIVALI" Novak progovorio o razlazu sa Marejem - juče su se sreli, a onda je krenula zabava za pamćenje!
Specijalni izveštač iz Pariza: Vuk Brajović
Nakon šest odlaganja u dva dana termina prve konferencije za medije posle stote osvojene titule u Ženevi i prve na Rolan Garosu posle osvajanja zlatne olimpijske medalje prošle godine, obraćanje Novaka Đokovića medijima vredelo je neizmerno u svakoj sekundi, a započelo utiscima sa Ceremonije u čast Rafaela Nadala koju je Teniska federacije Francuske priredila juče na Stadionu Filip Šatrije:
“Juče je bio veoma angažovan dan, ali u svakom smislu divan. Sjajno je bilo osvojiti stotu simboličnu titulu, što je bilo veoma potrebno za moje samopouzdanje ovde na Rolan Garosu. Vratila su se i sećanja na proslavu medalje iz prošle godine – na stadionu, u svlačionici – ali ono što je bio glavni povod je bila proslava svih Rafinih ostvarenja i uspeha. Osećaj izlaska na Šatrije sa Federerom i Marijem je bio možda i najlepši ovde, biti deo proslave njegove impozantne karijere. Rafa je to svakako zaslužio, pogotovo jer se proteklih godina nije ni znalo da li će ovde nastupati, a i zbog toga što ispraćaj na Dejvis Kupu nije bio na nivou koji on zaslužuje. Ovo je bio odgovarajući ispraćaj za legendu poput njega”, jasan je Novak.
O susretu sa Endijem Marijem tek nekoliko dana posle objave prekida saradnje, Novak kaže:
“Uvek mi je drago da se vidim sa njim, a on je juče otpočeo šalom o mojoj tituli iz Ženeve. Sada kada imam dobrog trenera – mogu ponovo da osvajam turnire. Zezali smo se malo I na temu toga što se obukao elegantnije nego ikada pre, malo pričali o golfu, porodici – a zajedno sa Rodžerom se prisećali našeg rivaliteta, kako je bilo igrati protiv Nadala ovde. Bilo je sjajno provesti vreme sa njima juče. Što se tiče mog odnosa sa Endijem, ponoviću da je on divan čovek,osoba sa kojom sam proveo većinu života od svoje 12 godine pa sve do kraja njegove karijere do danas. To što je on bio član našeg tima je bila sjajna stvar za tenis, za obojicu, čast i privilegija. Uživao sam u svemu iako nismo imali uspehe koje smo očekivali i želeli. On je jedan od najpametnijih igrača na turneji, od koga sam puno naučio – i biće izuzetno koristan za svakog narednog igrača sa kojim bude radio. I pored svega, uživao sam u našoj saradnji i mislim da smo još produbili naše prijateljske odnose”, rezimira on, naglašavajući da je ovo bila “istovremena, zajednička odluka, uz potpuno razumevanje da bi bilo bolje da saradnju prekinemo.”
Na pitanje koliko mu je u ovakvoj sezoni bila potrebna prošla nedelja, i koliko mu može biti korisna ovde, Đoković odgovara:
“Jednostavno – trebale su mi pobede u takmčarskim mečevima, pogotovo na ovoj podlozi. Meni možda nije prirodno da od prvog meča na turnirima na šljaci zaigrao na visokom nivou, i zbog toga mi je bilo važno da prođem kroz ovakav procesu. U Ženevi mi je bilo veoma prijatno, imam puno bliske rodbine, uživao sam u gostoprimstvu I nastupu u polufinalu prošle godine – a ove imao lepu šansu da odigram nekoliko mečeva i osvojim stotu titulu, uzmem sve što mi se nudi. Proteklih godina je tamo dominirao Rud – pa sam se našalio sa njim, zahvalan što je ove godine izostao i pustio me da pobedim. U smislu igre, nisam bio nezadovoljan time kako sam udarao lopticu u Madridu, ali ako izgubite dva meča uzastopno počinjete da sumnjate u svoju igru i ne želite da u tom raspoloženju dođete na Slem. Nadam se da će svi elementi igre leći na svoje u Parizu”, optimističan je Novak.
Da li je Novak više za elektronsko suđenje ili – kao što je i ove godine na Rolan Garosu slučaj – žive linijske sudije?
“Razumem ljude koji su tradicionalisti i vole da linijske sudije i dalje rade ovaj posao, jer je to deo naše kulture i tradicije decenijama unazad. Teško je napraviti promene, uz sve prednosti tehnologije – ali moj izbor bi bio tehnologija; preciznija je, štedi vreme, umanjuje tenzije na terenu i čak sudaranje igrača sa linijskim sudijama. Tehnologija je bolji izbor za mene”, tvrdi on.
Od velke četvorke – Novak je jedini koji se i dalje takmiči, pa je medije interesovalo šta je prolazilo kroz njegovu glavu tokom jučerašnje ceremonije u tom smislu?
“Iskreno, na momente sam pomislio o tome kako bi moj oproštaj od karijere mogao da izgleda – naročito kad sam bio u sobi sa Rodžerom i Endijem. Pričali smo i o oproštajima njih dvojice, prisećali se našeg rivaliteta. Deo mene je I dalje ponosan što sam i dalje tu, što se borim – ali sam tužan što nema i njih – jer su upravo oni bili najveća motivacija za to što se toliko dugo takmičim, borim. Rafa je svakako zaslužio ono što mu je juče priređeno, ovu posebnu počast i slavu, i svako od nas sanja o tome da na taj način bude ispraćen. Pritom, nisam mislio o nekom datumu ili specifičnoj situaciji za moj ispraćaj – već o lepoti momenta, emocijama koje smo doživeli videvši njegovu porodicu, šta je izrečeno, toplini oko srca. Iako ste bili najveći rivali, prosto je nemoguće da vas nešto ovako ne dodirne, kada otvorite svoje srce na terenu juče kao što je on to učinio. Bilo je zaista čarobno iskustvo – i čestitam Rolan Garosu na ovom izuzetnom događaju”, zaključuje Novak.
