STRUČNA ANALIZA KURIRA! GORČINA PORAZA: Novak je to, a dokle god je tu - sve je moguće!
Gorčina posle poraza Đokovića od Sinera nije prisutna samo kod Novaka Đokovića, već i u “perima” domaćih izveštača sa ovogodišnjeg Vimbldona – izbaksuziranog još jednom povredom, četvrtom na poslednjih 6 Slemova koji “nisu hteli” najvećeg svih vremena za rekord koji već (pre)dugo želi da ostvari.
Iako je dobro poznato koliko Novak vodi računa o svom zdravlju – i da mu je na raspolaganju sva moguća stručna podrška da se od povreda oporavlja brže nego što bi iko mogao da pretpostavi u slučaju prekaljenog teniskog veterana od 38 godina – ono što je teško izbalansirati su tragovi koje te povrede ostavljaju na takmičarski ritam i van-fizičke pripreme koje u savremenom tenisu imaju izuzetan značaj. Iako je Novak jedinstven u istoriji i po tome koliko biva uspešan u ovim godinama plasmanom u brojne uzastopne završnice Grend slemova – njega i njegove obožavaoce to sigurno ne zadovoljava. Naravno, zamislite onda sa koliko gorčine i tuge su milioni ljudi doživeli povlačenje Federera i Nadala, nesumnjivo popularnijih igrača od našeg Novaka u njihovom zenitu – a koje je trajalo kroz seriju razočaravajućih poraza u ranijim fazama raznih turnira. Da, posle tih poraza “Fedala” nije bilo ovih plasmana u polufinala Mejdžorsa koje Đoković i dalje volšebno niže i uz koje nam i dalje daje tu tinjajuću nadu.
Ovo nije bio Novakov “poslednji ples” na terenima Ol Ingland Kluba – ako i Novak veruje svojim rečima, a da pritom ima sve razloge za to. Da li će ikada više biti konkurentan da osvoji jedan Grend slem – to već ne može da odgovori niko drugi osim Gospoda koga Novak sa zahvalnošću spominje, a njegove izjave vidimo u raznim formama koje samo mudrost verovanja može da odgonetne. Jer, šta bi bilo da je Dimitrov dovršio posao protiv Sinera – a da je kao skoro sigurnu posledicu imalo mnogo lakši plasman Đokovića u finale protiv Alkaraza? Šta bi tek bilo da je danas Fric iskoristio jednu od pregršt šansi da meč odvede u peti set – a u njemu se desi neki neobjašnjivi kiks u neočekivanom epilogu trećeg meča ovih rivala? Čudni i nepredvidivi su putevi teniski – i kao što Novak kaže, toliko puta su ga vodili ka radosti, uspehu i slavi – pa time svakako ne treba odustati od vere da bi spremni i zdravi Novak mogao biti nagrađen još jedan put za svoje pregalaštvo i sportsku šampionsku etiku, uz sve ostalo što je potrebno imati za takva ostvarenja.
Ipak, pitanje je da li bi danas, na Centralnom terenu Vimbldona, Novak Đoković mogao i zdrav i kao strela prav da odnese pobedu protiv ovakvog Janika Sinera?
Još jednom je Italijan sjajno postavio meč, nije dao Novaku ni milisekund vremena da proba da “promeša” igru – već je servisima stvarao ili asove, ili poziciju za vinere – ali svakako potiskivao Novaka u defanzivu “sa zadnje noge” i bez prilike da izazov u razmenama učini većim. Toliko je Siner u ključnim delovima meča bio dominantan na servisu da je izgledalo kao da ga izvodi “sa mreže”, dok je Novaka potpuno izdao forhend (verovatno jedno od najgorih izdanja po neuspešnosti tog osnovnog udarca u poslednje vreme) i slajs-bekhend, kojim je trebao da (nalik Dimitrovu) poremeti ritam ubitačne igre sa osnovne linije prvog igrača sveta. U takvoj postavci – Novak je stalno zaostajao barem korak za tempom udaraca koji je Siner uspostavio, “laseri” iz Janikovog reketa su parali njegov deo terena po paralelama i dijagonalama, a pokušaji da odigra “kontru” su završavali u mreži i autu.
Iako ćete u statistici videti da je i Novak imao jednaki broj asova kao Siner, njegovi asovi i vineri na prvi servis su dolazili u kontinuitetu, u pravim trenucima i gasili bilo kakvu šansu koju je Novak uspevao da kreira – osim jednog jedinog brejka koji je načinjen početkom trećeg seta. Naravno, ni Siner nije nadčovek da bi bio u stanju da održi ovako visok nivo igre protiv sedmostrukog šampiona i publike koja je listom stala na njegovu stranu – ali je povreda izazvala dovoljno kumulativne štete na Novakovoj fizičkoj spremi da naš as ne uspe da odbrani i tu stečenu prednost od 3:1 u trećem setu i uvede meč u četvrti. I da se to desilo, malo je verovatno da bi i takav treći i eventualni četvrti set bili transformativni za Novaka – jer je Siner igrao i onoliko koliko je procenio da je bilo potrebno, uz poštenu dozu poštovanja za najvećeg igrača svih vremena u za njega evidentno vanrednim okolnostima.
Uz ovakav aktuelni plasman Sinera, Alkaraza i Đokovića na ATP rang listi – a uz dužno poštovanje Zverevu, Drejperu, Fricu i svim ostalim asovima iz Top 10 i 20 selekcije, osnovna su očekivanja da će na narednim Grend slemovima žreb bivati podjednako težak za Novaka kao što je to bio slučaj u Melburnu, Parizu i Londonu ove godine – pa će on morati da računa na to da ga čekaju pakleni izazovi u teniskom i fizičkom smislu od 4 kola Slemova nadalje, makar se iz te jednačine volšebno uklonili jedan ili dva od bolje plasiranih protivnika. To ujedno znači da će Đoković morati da igra i većinu Mastersa kako bi održao plasman unutar Top 10, kao i još poneki turnir (Brizbejn ili Adelejd, Doha, Peking, Beograd) iz razloga potrebne pripreme i ostalih obaveza – pa treba očekivati da srpski ljubitelji tenisa neće oskudevati u zadovoljstvu, uzbuđenjima i ponosu koje će im naša najveća sportska zvezda pričinjavati barem još jednu sezonu.
Naravno, Novak Đoković još uvek snažno oseća šampionsku auru oko sebe, fajterski duh u sebi I veru iznad sebe da bi se tek tako “tiho povlačio u noć”. Uradiće sve što je moguće i nemoguće da svi koji sa poštovanjem izgovaraju njegovo ime to nastave da rade i nadalje, a da ni jednom sportisti koji sa reketom stane sa druge strane mreže od njega ne pada na pamet da tu priliku asocira sa bilo kojom drugom koju je on ili neko drugi iskoristio da stekne jednu od samo 230 pobeda od 2003. pred neki naredni meč.
Jer, Novak je to – a dok god je tu – sve je moguće!
Vidimo se za koju nedelju…
(Vuk Brajović)
