VAŽNE TEME NA TENISKOJ SCENI: Nezadovoljstvo tenisera - kako rešiti taj problem?!
Raspričao se domaćin na skoro sat vremena o brojnim važnim temama koje se tiču stanja na teniskoj sceni, a pogotovo zanimljivo – iz ugla igrača, jer je i on do 2003. “jeo taj hleb” pre nego što se otisnuo u vode međunarodnog biznisa i vratio se tenisu 2020. kroz spomenutu ulogu.
“Sistem ATP kalendara je sasvim otvoren i to omogućava igračima da biraju gde će igratI. Nažalost, veliki broj njih ne uspeva da se snađe u raznim iskušenjima koja te opcije nose, boje se da će propustiti neke važne prilike ako izaberu jednu ili drugu opciju. U suštini, sve se svodi na to da sebe usavršite i naučite da kontrolišete vaš izbor, vaše stavove”, ističe Gaudenci, i nastavlja:
“Što se tiče turnira serije 250, nećemo imati problem sa tim – jer je plan da imamo nedelje posvećene isključivo određenim kategorijama turnira. Imali bismo četiri nedelje za Slemove, 10 nedelja za Masterse, osam nedelja Serije 500 i 10 nedelja za Seriju 250 za ukupno 32 nedelje – i takav raspored bi trebao lepo da posluži igračima koji streme ka Top 100 ili nastoje da ostanu u toj selekciji. Ako ste na vrhu, verovatno ćete igrati Slemove, Masterse i poneku 500-ticu. Ako ste niže rangirani, igraćete više turnira serije 500 I 250. Ako ste još niže rangirani – biraćete seriju 250 i čelendžere – i to je piramida u kojoj igrate više manjih turnira ako ste niži u rangu. Ako mene pitate, ne bih preporučio najboljim igračima poput Sinera ili Alkaraza da igraju niži nivo turnira; ne treba da igrate 250-tice zbog novca, jer to ne odgovara vašem nivou tenisa. Ako osvajate Slemove I Masterse, treba da ostanete na tom nivou. U drugim sportovima – npr. Formuli 1 – vozačima nije dozvoljeno da učestvuju u nižem rangu takmičenja, čime se održava nivo najuspešnijih, iako je to potpuno drugačiji sistem”, kaže nam Gaudenci.
Od kada su svi Mastersi osim Monte Karla i Pariza produženi na 12 dana i žreb od 96 igrača, često se čulo nezadovoljstvo (onih najboljih) da im takav format oduzima previše vremena i čini boravak na turnirima manje isplativim po danu. Toj temi se Gaudenci posvećuje sledećim rečima:
“To nije moj izum, zna se da Indijan Vels i Majami imaju taj sistem već 35 godina. Kad sam došao na ovu poziciju, pogledao sam cifre i zaključio da su ovakvi turniri bivali mnogo uspešniji od ostalih, kraćih Mastersa. Uostalom – pogledajte Slemove i razloge zbog kojih su tako uspešni. Dva razloga se ističu: fantastična infrastruktura i istorijat, tradicija brenda. Imaju velike stadione, i prodaju karte manje-više za cele tri nedelje takmičenja I raznih programa. Tenis je sport koji se izuzetno puno oslanja na prodaju karata, gde su prihodi iz te oblasti 50-60% od ukupnih prihoda. Ostali sportovi zarađuju mnogo više od medijskih ugovora, rekao bih 60-70%. Kod nas nije moguće toliko zarađivati od medija zbog spomenute fragmentacije turnira u kalendaru, i zbog toga je prodaja karata mnogo važnija. To što smo dodali dane Mastersima nam donosi mnogo bolje rezultate, više prihode – što smo zaključili na kraju prvog trogodišnjeg perioda. Zahvaljujući tome smo 2024. isplatili skoro 20 miliona dolara kao deo prihoda koji ide igračima, 14 miliona više nego pre i 25% više od standardnog nagradnog fonda koji je takođe povećan. To znači da su ukupni prihodi Mastersa– pre rashoda – sada preko 100 miliona, što donosi značajnu dodatnu vrednost igračima i obogaćuje ceo teniski ekosistem od koga koristi imaju i igrači u prvih 200 na svetu”, objašnjava on.
“Znam da najbolji igrači nisu ljubitelji ovog sistema jer provode više dana na ovim turnirima od onih koji su lošije rangirani i provode nekoliko dana na njima, čak i ako dođu do četvrtfinala. Zbog toga mislim da bismo morali da izdvojimo nešto više para za njih, jer oni uistinu stvaraju dodatnu vrednost za Masterse. Ako se bavimo iznosom novčane naknade po danu, matematika je prosta. Verovatno sebi kažu da bi zarađivali više kada bi dane provedene na Mastersima posvetili nastupima na dobro plaćenim egzibicijama, i to je stvar osnova ekonomije. Ne postoji savršeni proizvod, savršeni model – već svi počinjemo od pretpostavki za koje će biti potrebno nekoliko godina da se potvrde ili otkažu. Takođe, činjenica je da ovakvi turniri zaista stvaraju dodatnu vrednost i prihode, a kad se uzme u obzir da igrači zapravo nisu imali pravo glasa po pitanjima ekonomskog upravljanja turnirima skoro 35 godina i predstavu koliko se na njima zarađuje – promena je jasna. Sada je sve transparentno, jasno, i igrači imaju puno pravo da se kroz mehanizam ATP Saveta igrača zalažu za svoje ciljeve i učestvuju u podeli prihoda”, naglašava Gaudenci.
Upitan od strane legendarnog italijanskog komentatora Ubalda Skanjagate da li bi ATP razmotrio mogućnost da se najboljim igračima omogući da kraće borave na Mastersima time što bi imali dva umesto jednog slobodnog kola na početku turnira (bez mogućnosti sticanja poena za preskočena kola ako se za to odluče), Gaudenci kaže: “Nezvanično, razmišljamo o tome. Naravno, morali bismo da vidimo koji mehanizmi bi usklađivali situacije u kojima neki od njih odluče da igraju od drugog kola – kao što je sada slučaj, a neki od trećeg – ali je to moguće rešenje za njihove prigovore da na Mastersima provode previše vremena koje im je nenadoknadivo i finansijski i u smislu dragocenog slobodnog vremena. U ovom trenutku je to stvar koju interno razmatramo u ATP organizaciji, pa ćemo videti kada bi ovo moglo da sazri za diskusiju sa igračima”, prenosi nam prvi čovek ATP organizacije.
(Vuk Brajović)
