"POKUŠALI SU DA MI UZMU PAPIRE, A VEROVATNO I NJEGOVO TELO" Mala Cana o prvom susretu sa ćerkama Andrije Bajića: Sve im je dao, evo sad i dušu...
Mala Cana teško se nosi sa gubitkom svog partnera pevača Andrije Bajića.
Pevačica je u društvu dvoje najbližih prijatelja otišla po telo svog supruga.
Supruga pokojnog pevača za Kurir je otkrila da se ne oseća dobro, te da nakon identifijacije tela, čeka dalju proceduru.
O susretu sa ćerkama Bajića
Mala Cana je dugo plakala i gledala u jednu tačku dok je čakala da se prikupi sva potrebna dokumentacija.
Nešto kasnije je ekipi Kurira otkrila da ipak nije zakazala sahranu i prokomentarisala susret sa ćerkama pokojnog supruga.
- Nisam zakazala sahranu. Kad to uradim, znaće se sve. Nisam videla ćerke. Ove papire su pokušale da mi uzmu, ali verovatno i telo. Moralo je sve da mi se vrati jer sam ja zakonski njegova žena. Ne želim da komentarišem, meni niko od njih nije rekao reč... Samo je njegov zet prišao i pitao moje prijatelje kako su - govorila je Cana za Kurir i dodala:
- Sada mi ostaje da ga dostojanstveno sahranim. Voleo je Srbiju, muziku, ceo svet. Zbog svega toga i njegovog stvaralaštva, moram da uradim sve što mogu. Svi kažu da sam mu ja produžila život, neko bi na to rekao: "Hvala", a ja kažem: "Nisam ja, Bog je". Ćerkama je sve dao, evo sad im je i dušu dao. Nisam ni videla kada su prošle, pričala sam telefonom... Niko mi nije prišao.
"Rekla sam mu da me čeka"
Cana je za Kurir nakon identifijacije tela pokojnog supruga otkrila kako je podnela proceduru.
- Ništa mu nisam rekla samo sam mu rekla da me čeka da ću da dođem i da ga volim. Ćerke su mu se pojavile i uzele su njegovu dokumentaciju, ali ne mogu ništa da urade jer ja imam veća prava kao supruga. Hoće da ga sahrane u Aleji velikana. Ja sam ga sad ljubila i njegove oči i sve sam mu ljubila i govorila da me čeka. Samo da me čeka i da ću ja da dođem bez obzira - govorila je Cana zavijena u crno.
Zvanična inicijativa da se pevač sahrani u Aleji zaslužnih građana
Predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) Dragiša Golubović uputio je Gradu Beogradu zvaničnu inicijativu da istaknuti pevač i kompozitor Andrija Bajić, koji je preminuo 7. jula, bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
U dopisu, koji je upućen Kabinetu gradonačelnika Grada Beograda, navodi se da je reč o umetniku koji je svojim višedecenijskim radom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj narodnoj muzici i dao nemerljiv doprinos očuvanju kulturne baštine.
Kako se ističe u obrazloženju, Andrija Bajić je decenijama obogaćivao riznicu narodne muzike, kako kroz legendarni duet braće Bajić, tako i kroz samostalnu karijeru. Posebno je naglašeno da je svoje znanje i ljubav prema tradicionalnoj pesmi prenosio na mlađe generacije, ostavljajući delo koje će trajati.
Predsednik SEMUS-a Dragiša Golubović u inicijativi je podsetio i na Bajićev društveni angažman, ističući da je, pored umetničke karijere, obavljao odgovornu dužnost predsednika Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, gde se nesebično zalagao za zaštitu prava i unapređenje položaja umetnika.
Ko je bio Andrija Bajić
Andrija Bajić važio za jednog od doajena narodne muzike u Jugoslaviji. Zajedno sa bratom Tomislavom činio je duet koji je bio poznat kao "Braća Bajić". Tokom nekoliko decenija 20. veka objavili su niz albuma koji su se prodali u milionskom tiražu.
Tomislav i Andrija Bajić su rođeni i odrasli u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, nadničarskoj porodici. Otac im je bio Lazar Bajić, a majka im je bila Mileva Jevtić iz Stublenice kod Uba. Deda po ocu zvao se Andrija Bajić i po njemu Andrija nosi ime. Deda po majci zvao se Milorad. Pored njih dvojice Lazar i Milena su imali još petoro dece tri ćerke i dva sina. Najstarije i najmlađe dete bile su ćerke.[1] Muziku su zavoleli kao deca, svirajući frulu. Na njoj su učili da sviraju narodne pesme.
Braća Tomislav i Andrija, rodom iz valjevskog kraja – sela Jabučja pored Lajkovca, kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti, vokalni solisti. Tvorci velikog broja kola i pesama u duhu izvornog narodnog, srpskog melosa, pisanih za sebe i druge. Za mnoga dela se ni danas ne zna da su ih oni komponovali, već se smatra da su narodna, izvorno nastala. “Nad izvorom vrba se nadnela”- pesma koja je proslavila Silvanu Armenulić, “ Kolubarski vez”- naše najpoznatije kolo, samo su neka od njih…
Tokom 50 godina rada, izdali su 43 singl ploče i 28 long plej albuma.
Duet Braća Bajić su prvi dobitnici Jugotonove nagrade “ Zlatna ptica”, dodeljene za 1.000.000 prodatih ploča za samo jedan singl, u vremenu, kada marketing kakvog danas poznajemo, nije postojao.
Snimili su 120 trajnih snimaka za arhivu Radio-Beograda.
Tokom pedesetogodišnje karijere, Tomislav Bajić sakupio je preko 2.000 upotrebnih narodnih reči i izraza, koje nigde nisu bile zapisane, i ustupio ih srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde se i danas nalaze, kao i 12.000 tekstova izvornih narodnih pesama, koji nigde nisu objavljeni, a koji se danas nalaze u privatnoj arhivi.
