"BIO SAM SPREMIO SAHRANU SVOJOJ MAJCI" Milan Milošević o najtežem trenutku i borbi za mamin život: Doktor joj je davao 24 sata života, plašio me je svaki poziv
- Milan Milošević kaže da je posle teškog perioda konačno mirniji, jer mu posao ide dobro, a posvetio se zdravlju i treninzima.
- Najveća radost mu je što je majka, posle meseci borbe i 90 dana na aparatima, sada stabilna, prepoznaje ga i svakodnevno je obilazi u domu.
Voditelj rijaliti šou programa "Elita", čija 10. sezona startuje večeras, Milan Milošević kaže da je posle najtežeg perioda u životu kada mu je majka bila bolesna i borila se za život, konačno pronašao mir.
Posao mu ide odlično, posvetio se zdravlju i treninzima, a najveća radost mu je što je njegova majka, koja je mesecima vodila životnu bitku, danas stabilno i ponovo ga prepoznaje.
U iskrenom razgovoru za Kurir otvorio je dušu o njenoj borbi, sopstvenim strahovima, iskustvu koje opisuje kao čudo, ali i humoru kojim, kako kaže, pokušava da pobedi i najteže trenutke.
Da krenemo od najskupljeg pitanja jesi li zadovoljan svojim životom?
- Kad sve saberem i oduzmem, a ništa ne dodam, jesam.Baš sam zadovoljan svojim životom i ispunjen sam na svim mogućim poljima. Imam osećaj da je došao period u kojem sam izašao iz velikog grča.Tu prvenstveno mislim na sve što se dešavalo sa mojom majkom. Sada je ona dobro i kao da sam konačno pronašao malo vremena za sebe. Posvetio sam se svom telu, zdravlju, treninzima, idem na lasere, posao mi ide odlično, hvala Bogu. Nadam se samo da se ništa neće promeniti u skorije vreme.
Podrška majci
Kako je mama? Šta danas primećuješ kod nje, a javnost možda nije znala?
-Mama je postala miljenica nacije. Naravno, uvek postoje ljudi koji imaju lošu energiju pa pišu da ja preko nje skupljam emocije na Instagramu. To je moj profil, valjda imam pravo da objavljujem ono što želim. Moja majka je moj najveći ponos i najveća ljubav. Trideset godina sam bio bez nje. Ona me je donela na ovaj svet i ceo svoj život žrtvovala zbog mene. Sada je došlo vreme da ja svoj život žrtvujem za nju.Zdravlje joj je sada dobro, ali je i dalje nepokretna. Ima problem sa mokrenjem, nosi pelene, ali je smeštena u domu u Altini, praktično u mojoj ulici, pa sam kod nje svakog dana.Jedino što primećujem jeste da postaje sve razdražljivija. Često govori: „Bože, šta sam ja sve proživela.“ Kažem joj da ne možemo svaki dan da se vraćamo na prošlost, ali ona tada zaplače.
Da li te prepoznaje?
-Kako da ne. Njoj mozak savršeno radi. Sve joj se vratilo. Pametnija je i inteligentnija od mnogih ljudi danas. Zna sve:datume rođenja, brojeve telefona, apsolutno sve.
Jesi li se u nekom trenutku uplašio da ćeš je izgubiti?
-Jesam. Svaka poruka i svaki telefonski poziv su me plašili. Bio sam spremio sahranu svojoj majci.Zvao sam pogrebno preduzeće, komšije koje su imale smrtne slučajeve, prijatelje iz Sremske Mitrovice da pitam šta treba da radim. Doktor mi je rekao da će u naredna 24 sata preminuti. Bila je devedeset dana na aparatima. Pokušavali su da je isključe, gubili su je više puta.
Rekao si da je doživela kliničku smrt.
-Da! Ona tvrdi da je bila u raju.Kaže da je videla mog oca. Pričala mi je da je vikao na nju što se samo vuče po bolnicama, a bašta joj je ostala zapuštena. Mislio sam da će je to proći, ali nije. Doktor mi je rekao da je saslušam i da je to za nju potpuno stvarno iskustvo.Priča da je videla svog pokojnog brata i ujnu kako, kao nekada, štrika vunene čarape. Opisuje neverovatne detalje:mnogo cveća, ogromnu zelenu livadu i kuću usred te livade.
Za nju je uvek tu
Njena životna priča zvuči kao scenario za film.
- Tačno tako! Ceo njen život je filmska priča. Preživela je batine, težak rad, njivu, izgubila dete, drugo joj je ostalo paralizovano, pa onda oba braka, zatvor, ubistvo u porodici... Kada sve to sabereš, shvatiš koliko je toga izdržala.
Tvoj život je, uprkos svemu, prepun humora. Od svega napraviš šalu.
-To je moj način da preživim. Kad je neko u teškoj situaciji, kada izgubi roditelja ili prolazi kroz nešto strašno, pokušavam da ga nasmejem.Evo, i Bori sam stalno pričao viceve i pokušavao da mu izmamim osmeh. Naravno, imam meru. Neću se šaliti kada se upravo desila tragedija, ali kada prođe prvi udar, mislim da ljudima znači da se makar na trenutak nasmeju.Volim da se šalim, naročito na svoj račun. Umem da bocnem druge, ali očekujem da i meni vrate istom merom. Mislim da upravo zbog toga ljudi prihvataju moj humor jer nikada sebe ne stavljam iznad drugih.
