HTELA DA ISPADNE PAMETNA, PA PONIZILA STRADALE: Jelena Karleuša diskriminisala Rome i prećutala da su Srbi bili žrtve Jasenovca

Jelena Karleuša htela je da edukuje kandidata Denisa Ahmetovića u emisiji "Zvezde Granda" o tome kako je nastala čuvena pesma "Ederlezi" koju je izvodio, ali je pritom diskriminisala Rome i izostavila da spomene stradale Srbe.

Pošto je pitala Denisa zna li kako je numera nastala, direktor "Granda" Saša Popović joj je sugerisao da nisu u kvizu. - Ne treba svi sladoled u čelo da lupamo i da budemo kreteni, da nemamo pojma gde živimo - uzvratila je ljutito direktoru Granda, pa ubrzo taj sladoled udarila samoj sebi u čelo. - Pesma "Ederlezi" ili "Đurđevdan", da se nešto i nauči, nastala je u vozu smrti koji je iz Sarajeva 1942. godine išao ka Jasenovcu. Voz je bio pun Roma i ljudi koji su išli ka smrti i istoričar Žarko Vidović, ako se ne varam, posvedočio je u jednom ozbiljnom intervjuu kako je nastala ta pesma, a ja tu pesmu obožavam - rekla je JK i pohvalila Denisa kako je otpevao numeru, na šta joj je još neko iz žirija dobacio "svaka čast, da neko zna biografiju".

Ovim je Jelena na skandalozan način Rome stavila na jednu stranu, a ljude na drugu i pri tom izostavila da napomene da su ti "ljudi" koje je spomenula zapravo bili Srbi. Naime, pesma "Ederlezi", odnosno "Đurđevdan", nastala je 6. maja 1942. u vozu smrti, kada su ustaše prevozile sarajevske Srbe i Rome u logor u Jasenovcu, o čemu je svojevremeno pričao istoričar umetnosti Žarko Vidović, koji je i sam bio zatočen. Kako je rekao Vidović, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone i, po naređenju NDH, policija ih je povela na "đurđevdanski uranak".

Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti, pisao je prošle godine na Đurđevdan Telegraf.rs. U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske "Sloge", iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao "Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni - Đurdevdan je!".

Ustaše su zbog pesme "Đurđevdan" zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 duša, a njih dve stotine je na kraju rata preživelo torturu.

Dragoljub Acković Žao mi je što Jelena tako priča

Direktor Muzeja romske kulture Dragoljub Acković izrazio je žaljenje zbog ovakve izjave u kojoj Jelena Karleuša diskriminiše Rome. - Žao mi je što to čini. Uzgred, Romi znači ljudi - kratko je poručio Acković.

Predrag Marković Najcrnja godina za Srbe je 1942.

Istoričar Predrag Marković nije bio rad da ulazi u polemiku sa Jelenom Karleušom, ali je jasno stavio do znanja da činjenice koje je iznela nisu tačne i precizne. - Prevezeno je i mnogo više od 3.000 Srba, mnogo ih je proterano. To je za Srbe najgora godina, tada je ceo narod sa Kozare pobijen u Jasenovcu. Ta 1942. je najcrnja godina za Srbe - ponovio je Marković.

Maliciozni ste, tužićemo vas!

Jelenin pi-ar Zoran Birtašević rekao je da će tužiti Kurir kada smo ga zamolili komentar na ovu temu.

- Malicioznosti lista u kome radite nema kraja. Mene bi bilo i sa profesionalne i sa lične strane sramota da postavim ovakvo pitanje nekome ko se ceo život borio za prava manjina, ugroženih i slabijih, kako svog naroda, tako i drugih - poručio je između ostalog Birtašević.

Kurir.rs/ Nevena Mujušković/ Foto: Prinscreen