Pevačica koja je već nekoliko godina poznata po dobrim nastupima i vezi s kolegom Harisom Berkovićem - Rada Manojlović iskreno i bez zadrške govori o nekim ličnim problemima i previranjima za koje veruje da će joj vreme biti najbolji saveznik u njihovom rešavanju.
Jednom si pričala o lekovima za smirenje. Šta si tačno koristila? - Bilo je to 2015. godine. Nisam došla do antidepresiva, ali mislim da nije lako onima koji moraju da uzimaju lekove. Pila sam tablete za spavanje. Koristila sam ih na svoju ruku jer sam imala problem sa snom.
Kako si se skinula s toga? - Teško, veoma teško. Toliko dugo je trajalo skidanje i zavisnost od njih da sam jednom rekla: Bolje da se napijem i zaspim. I to ja koja ne pijem alkohol. Ali shvatila sam da je bolje i to nego da se navikavam na neku vrstu droge. Znala sam da to stvara neke hemijske procese od kojih postaješ zavisan. I što bih ja sebi pravila problem bez problema.
Jedna si od retkih na estradi koja nije poročna. Ne piješ, ne konzumiraš drogu. Ali sigurno su ti je nudili pred nastupe? - Pa i nisu. Iako znam da se priča da sve nas nude time. Jesu neke moje kolege i muzičare koji idu sa mnom, ali oni su muškarci, pa je to valjda logičnije. Meni niko nije ponudio zato što sam se ja postavila drugačije. Insistiram da nikad ne dolazim na nastup ranije. Ako treba da počnem da pevam u jedan, ja sam u diskoteci u pet do jedan. Ne zadržavam se u bekstejdžu, pa da se tu družimo. Izbegavam dublje priče s nepoznatima i oni prema meni nemaju slobodu. Uvek pijem vodu ili sok. Ali i oni znaju šta kod koga može da prođe. Ako sam ja naručila vodu, neće mi niko ponuditi nešto ozbiljnije. A ko krene od početka s tim i pije sat vremena viski, ide se dalje.
Šta si poželela za Novu godinu? - Svake godine poželim zdravlje i dobre pesme. I da moji najbliži budu dobro.
S tatom i sestrom dugo nisi slavila Novu godinu. Koliko ti teško pada? - Izgubila sam osećaj za to da i ne znam kako bi mi bilo s njima. Već 16-17 godina sam u ovom poslu, radim za Novu godinu uvek i ne slavim je s porodicom više od pola života. Ali dođe nekad sestra na moj nastup. Na primer, sada pevam u Beogradu, pa će ona doći s drugaricama. Lakše mi je kad je ona tu. Bilo bi lepo da i tata može da dođe.
Možda sledeće godine zatrudniš pa ne budeš pevala za doček? - Jao, ne znam (smeh). Mislila sam da ću planirati bebu sa 30 godina, pa sam pomerila za još dve-tri. Evo sada s 33 godine opet odlažem. Nešto tu nije okej. Ne znam šta, ali... Bude mi nekad krivo kad vidim mlade mame. Onda razmišljam: Imaću 45 godina kad mi dete krene u prvi razred. Katastrofa. Ali neke stvari ne možeš da planiraš.
Da li ste ti i Haris uopšte pričali o roditeljstvu? - Pa pričamo. Ne bi nam to bilo ništa strašno. Kako bog odredi. Ali sve dok se mi pitamo, još nismo u tom elementu. Mada, više nego ikad dosad imam lepo mišljenje o nekom malom biću koje je deo tebe.
Jeste li pričali o svadbi? - Nisam toliko tradicionalna. Lepo je praviti svadbu, ali brak mi ništa ne znači.
Često te pitaju na društvenim mrežama da li tebi i Harisu vera predstavlja problem. Šta vi mislite? - Ne razmišljamo o tome.
Da ti Haris zatraži da pređeš u njegovu veru, šta bi rekla? - Ne bi on to nikad tražio. Rekao mi je da me voli zbog onoga što jesam. Sto puta mi je ponovio da nikad ne bi tražio od mene da menjam stvari koje čine moju suštinu, a to su pevanje i religija. S tim sam odrastala. Ni ja njemu to ne bih tražila. Ali ja inače volim nove stvari i interesantno mi je da ih spoznajem.
Jesi li nekad čitala Kuran ili neku knjigu o muslimanskoj religiji? - Ne zanima me ni moja vera preterano, a kamoli druga. Šalu na stranu, interesantno mi je, kad gledamo neki film o religiji, povuče nas da pričamo o tome.
Da li si nekad ušla u džamiju? - Nisam, kao ni Haris u crkvu. Volela bih da odemo na oba mesta zajedno. Znaš šta, naš narod je kontradiktoran. Džamija im je dža-bu, a trče u Abu Dabi i noge lome da se zavijeni slikaju u najpoznatijoj džamiji šeika Zajeda. To je okej, ali ne daj bože da ja odem.
Kako je tvoj tata reagovao na to što se zabavljaš s dečkom druge vere? - Naši roditelji su odrastali u drugom vremenu, dok smo mi kao omladina operisani od svega toga. Nismo doživeli ni ratove, ni muke. Po nama smo svi isti. Tražimo se po duši, po energiji. A roditelji pamte neke stvari od pre. Ne mogu da kažem da je moj tata bio oduševljen kad sam mu rekla da je Haris druge vere, ali isto tako nije bio ni protiv. Dao je šansu Harisu i našoj vezi. Upoznao ga je i sad ga baš voli.
Kako na tebe reaguju u Bosni? - Bosanci me super dočekaju. Obožavaju me i vole. Uvek su me i voleli. Pre svega zato što sam nasmejana, pozitivna, vesela. Oni to vole, kao i dobru muziku i zabavu. I naravno, s nekim sam ko je njihov, pa me doživljavaju kao osobu otvorenih shvatanja i bez predrasuda.
Kurir.rs/ Jelena Stuparušić Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
