Pevač Dragan Kojić Keba bio je gost u ovonedeljnoj emisiji Sceniranje na Kurir televiziji. Keba je tom prilikom govorio je o godini svog rođenja, detinjistvu i karijeri.
Svuda se navodi i piše da je rođeni 1960. godine, ali Keba ne voli da priča o svojim godima, pa je i ovoga puta vešto izbegao da odgovori na pitanje kada je rođen.
"U mom prisustvu ne pominji godine, o njima nećemo pričati, ne postoje. Znam da ima raznih pisanija, ja o tome ne pričam i sa tom temom smo završili. Već sam rekao, godine postoje kao broj u mom slučaju. Sve šro vas zanima, naslućujte, gatajte. Ja sam baš na ovakav način pričao o tome, jer drugačije to i ne treba. Nikada se tu nikakva prašina nije dizala, verovatno je tu u pitanju moj izgled", rekao je Keba.
Keba je odrastao nedaleko od Loznice.
"Rođen sam u 2,5km od Loznice, moje drago mesto, 7. oktobra sam rođen. Nekako, ne sećam se sebe otkako sam rođen do polaska u školu, kao da nisam bio živ. Otac je pričao da sam u 4. godini jedva preživeo. Ja se toga ne sećam . Pošao sam godinu dana pre u školu, pamtim ta prvi dan u školi, pamtim po tome što sam pobegao iz škole. Dok sam išao u školu uvek sam kasnio. Bio sam nestašan. Sećam se ćale mi je kupio fudbal, obradovao sam se i sad nastavnik geografije oduzeo mi je fudbal jer nisam hteo da ga ispoštujem. Ja sam bio besan i ljut. On se zabavljao sa mojom komšinicom i stalno je išao kod nje. Ja sam ga gađao kamenicama i vratio mi je fudbal. Pamtim muzičko vaspitanje u školi. Neka to bude prči momenat prepoznavanja mog talenta. To mi je suđeno bilo", rekao je Keba.
"Da li je moguće da si predvideo svoju slavu sa 13. godina?, bilo je pitanje za Kebu.
"Prvi nastup sam imao u 14. godini, dobrih 5 godina sam pobeđivao na takmičenjima. Moguće je da sam predvideo, desilo mi se da sam zalutao u magli i lutao sam. Krenuo sam u školu i nakon sat vremena sam došao tamo odakle sam krenuo. Bilo je tu još nekih nazaka što se tiče karijere. To su neke dimenzije koje nisu blizu realnosti. To su bili neki znakovi. Ne bih da pričam o tome. Najbolje ću odgovoriti ovako, da sam kao anoniman pevač uvek pevao", rekao je Keba.
"Bio sam vokalni solista u grupi pevača, pevao sam u horu, glumio sam i samo nisam igrao, to nikad nisam znao. Muzički urednik iz Beograda je dolazio da me sluša, došao je Đorđe Zečević i muzički urednik i Zvonko Bogdan, ja sam njega tad video i nikad više. Došli su da snime šta se dešava u KUD-u, ja sam tada pevao. Sećam se da je Zvonko tražio da pevam još, oni su se oduševili. Pevati u horu, nije mala stvar. Tu se deosta toga nauči.", rekao je Keba.
Kada su roditelji dozvolili da ide u kafanu.
"Ja nisam ni pitao. Sečam se da su svi muizičari bili stariji od mene. U jednoj kafani sam krenuo da sviram bubnjeve. Moj otac je radio u Zvorniku, negde je on čuo da sam u kafani. On ulazi, ja ne znam šta da radim, ja uzeo da pevam", rekao je Keba.
O svom prvom koncertu.
"Na prvom koncertu u Domu sindikata, skočio sam sa bine i posle druge strofe da se popnem gore, pukao mi je kaiš. Ja nisam znao šta da radim, tu su bile sekunde. U prvom redu je sedeo kolega koji mi je bacio kaiš, ja sam polako namestio i snašao se", ispričao je Keba anegdotu sa koncerta.
Kojić je otkrio i jednu anegdotu sa početka svoje karijere.
- Dobio sam poziv da pevam u kafani u Torontu. Ja tad prvi put u avionu, do tad nisam išao dalje od Loznice. Ja uzimam novine, kad u njima članak o najvećim avionskim nesrećama u istoriji. A na razglasu u avonu, narodne pesme i Nadina pesma " Treba mi rame tvoje". Tu sam se rasplakao. Kad sam stigao u Toronto i zapevao, godinu dana me nisu pustili iz Kanade - kuću u Loznici sam napravio od tih para, a otišao sam bez dinara u džepu. Nikad nisam umeo da čuvam pare. Tamo sam upoznao i budućeg kuma Mirka Kodića, koji je tamo bio na turneji sa Šabanom - otkrio je Keba.
OVDE MOŽETE PRATITI KURIR TELEVIZIJU UŽIVO
Kurir.rs/M.M.
NE PROPUSTITE
bonus video:
