Mnoge javne ličnosti skrhani su bolom zbog smrti Marine Tucaković, koja im je pisala pesme, a pored toga bila i dugogodišnji prijatelj.
Među njima je i pevačica Ana Nikolić koja se prisetila svog prvog susreta sa čuvenom hitmejkerkom i priznala koliko joj je ona pomogla u životu.
- O Marini pričati, to je meni malo bezvezno, ali potrudiću se da sa što manje reči kažem da se izuzetno loše osećam i uopšte nisam dobro već dva dana. Jednostavno, sve u životu što jesam i što imam, a možda i važnije - što nisam, to je zahvaljujući Marini Tucaković. To što jesam, to znamo sve šta je pisala i radila, napravila je pesme moja, ali i sve što nisam, jer je umela da me zaustavi i da pravi savet. Bila je, pre svega, prijatelj, ali pravi prijatelj koji ti da pravi savet u pravom trenutku. Sprečila je moja srljanja, da li ljubavna, ili loše izbore pesama... - započela je Ana u emisiji "Ekskluzivno" i dodala:
- Mislim da će se sada stvarno deliti sve na period pre Marine i posle Marine. To je vanvremenska žena, ona dolazi iz neke druge galaksije. Uvek je bila ispred svog vremena, odavno je prevazišla zemljane. Ja sam više puta u intervjuima, govoreći o njoj, insinuirala da je intuitivna, možda i više od toga, da ne kažem vidovita... Mada, možda je i bila to. Nismo mi morale ni da se vidimo, dovoljno je da mi čuje boju glasa, znala je da li sam dobro. Bila je izuzetno duhovita osoba, požrtvovana majka. Kroz tu njenu bol, naučila sam važnu lekciju - kako dostojanstveno živeti sa takvim bolom koji razdire. Mnoge lekcije sam od nje naučila. Ovo je veliki gubitak za njenu porodicu... Postoje trenuci kada zanemiš, ne možeš više da pričaš... Sve što bih rekla nije mi dobvoljno dobro, dovoljno dostojanstveno za jednu takvu ženu. Preplakala sam dva dana, još nisam zaspala od nedelje. Ležim ja, ali san mi ne dolazi. Na trenutke se smejem, na trenutke plačem... Baš jedan loš osećaj - priča Ana.
Ona je ispričala i šta joj je Marina rekla nakon prvog susreta.
- Kad vam neko daje deo svoje duše, to je onda nemerljivo, nema cenu i ne može se iskazati rečima, a ona je davala svoju dušu i udahnula u sve moje melodije, pesme. Smatram se srećnom što sam živela u vreme koje će se deliti na vreme Marine Tucaković i nakon smrti njene... Što sam imala priliku da je upoznam i što smo kliknule iste sekunde. A rekla mi je, prvi put kad sam otišla kod nje, smejale smo se kao da se znamo sto godina, sedele smo, pevale... A kad sam izlazila, rekla mi je:"Vidim ja neku tugu u tim očima." I nisam je razumela tad stvarno - tog dana sam bila najsrećnija na svetu, jer sam želela Marinu Tucaković, jer je ona genije i žena čije sam ja tekstove osećala. Nisam razumela tu rečenicu, ali kako je prolazilo vreme, sve više i više sam je shvatala. Neverovatno je koliko smo mi duhovno povezane. Nešto sam pomislila o njoj i posle desetak minuta su mi javili da je umrla. Imale smo neku čudnu povezanost i nemam više snage da pričam o njoj.
Kurir.rs/I.B/Ekskluzivno
NE PROPUSTITE
Bonus video:
