Ceca Ražnatović uhapšena je i odvedena u Centralni zakon 2003. godine, u okviru akcije "Sablja". U samici je provela tri meseca, sve vreme razmišljajući o deci, zbog čega joj je još teže bilo.
Ona je otkrila kroz kakva iskušenje je njena porodica tih dana prolazila i sa čime se ona suočavala.
- Čak 150 policajaca je upalo u moju kuću. Nije bilo potrebe za tim, mogli su da me pozovu da dođem u stanicu! Mojoj Anastasiji su naslonili četiri duge cevi na slepoočnicu. Imala je samo četiri godine. Dok se sve to dešavalo, samo sam mislila na nju i Veljka. Srećom, moji roditelji su uspeli da ih sačuvaju da ne slušaju laži o meni. Tasa i Veljko su godinama verovali da sam tih 121 dan bila na turneji po Americi - iskrena je Ceca, koja se se priseća i svoje prve noći u CZ.
- Bilo je strašno, nisam mogla oka da sklopim, samo sam plakala. Trideset dana sam bila u samici, bez prava na posete, kantinu, advokate i sunce. Društvo su mi pravile bubašvabe. U ćeliji su bili krevet, stočić i klupica, a zidovi su bili ispisani stihovima iz mojih pesama. Sećam se da sam, kad sma to videla, pomislila:"Bože, kakva ironija"! Posle mesec dana sam dobila cimerku, pa sam imala s kim da pričam i plačem. Deca su mi preživela golgotu zbog "Sablje". Posle mog izlaska iz zatvora, svaki dan ih je zaustavljala interventna i izvodila iz auta. Sin Veljko nije mogao da se upiše u našu školu! Po zakonu je obavezno da dete završi predškolsko, a njemu su dali dokument da nije podoban da se vrati među drugare, jer mu je majka hapšena u "Sablji". To je diskriminacija.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
