Sedamnaestog februara 2019. godine čitav region bio je u šoku kada je objavljeno da je u tragediji kod Bilefelda u Nemačkoj poginuo kralj narodne muzike Šaban Šaulić, kao i njegov dugogodišnji kolega Mirsad Kerić.
Dok su milioni poštovalaca njihove umetnosti u suzama žalili, njihovim porodicama se zbog ovog nenadoknadivog gubitka život u potpunosti preokrenuo. Tri godine posle udovica Mirsada Kerića otkrila je da je nezadovoljna presudom suda u Nemačkoj, te najavila da se neće zaustaviti dok pravda ne bude zadovoljena.
Udovica Ružica Kerić ne krije da nije zadovoljna presudom prema kojoj je Turčin koji je usmrtio Šaulića i njenog supruga dobio kaznu u trajanju od tri godine i tri meseca.
- Znala sam da presuda neće biti adekvatno donesena i pre nego što je sud tako odlučio. Goca i ja smo uložile žalbu jer želimo da sve bude korektno odrađeno i nadamo se da će istraga krenuti i iz drugih pravaca: odakle auto, zbog čega baš taj auto koji je kupljen u Albaniji, odakle to poznanstvo Turčina i Albanca, kako će njemu da oduzmu vozačku, koja praktično ne postoji jer je nije imao, i odakle baš ta kazna u trajanju od tri godine i tri meseca. Smatrala sam da će dobiti kaznu od najmanje pet godina, a i da je dobio tu kaznu, opet bih išla na Viši sud. I za to sam uložila žalbu. Čini mi se kao da je sud više bio na strani optuženog jer je on nemački državljanin poreklom iz Turske – kaže na početku razgovora Ružica.
- Suđenje je bilo i više nego smešno, to nije bilo suđenje, već cirkus. Zgrozila me je izjava pojedinih advokata kada su rekli da su zadovoljni presudom. Ona je toliko mizerna i jadna za dva izgubljena života i treći koji je fizički i mentalno uništen skroz. Ni Goca ni ja ne možemo da vratimo ni Šabana ni Mirsada, ali neophodno nam je da imamo taj mir i da znamo šta se tačno desilo jer postoji mnogo nelogičnosti u celom slučaju. Pričala sam sa Gocom i Bobijem (Slobodan Bobi Stojadinović, Šabanov kum, koji je jedini preživeo nesreću) i oni su za to da se ide dalje i da se sve istera na čistac, i nećemo stati dok se to ne desi.
Ružica nam je otkrila da nije imala snage da se pojavi pred sudom i suoči se sa osobom koja joj je usmrtila supruga.
– Nisam mogla da idem na sud zbog tuge, bolesti i zbog psihičke nestabilnosti, jer znala sam presudu. Nisam htela da dođem u situaciju da ustanem usred suda i postavljam pitanja umesto advokata i dovedem sebe u nezgodnu situaciju i sebi psihički otežavam. Negde sam srećna što nisam ni videla tog čoveka. Ni moj sin isto nije mogao da izdrži sve to, a on je mnogo emotivno stabilniji od mene – priča Ružica.
– Sa Gocom se čujem redovno, kao i sa Bobijem. Nekorektno je bilo od strane medija koji su izbacivali svakakve naslove i aludirali da sam rekla nešto protiv njih. Ništa od toga nisam rekla i želela bih da se to ispravi. Goca i ja delimo isti bol, kao i naša deca, koja su rasla zajedno. Bobiju je možda i najteže, jer mi smo izgubili njih dvojicu, a Bobi je sve to video i proživeo.
Kerićeva i dalje ne može da se pomiri sa činjenicom da njenog supruga više nema, ali ipak je skupila snage kako bi se makar izborila za svoju decu.
- Mirsad i ja smo počeli da se zabavljamo kao deca, sa 18 godina, a sa 20 smo se venčali. Sve smo zajedno prošli i bili kao jedno. Živeli smo normalan život bez svađa i bilo kakvih trzavica. Kako dani prolaze, to i Ilda isto kaže, svaki dan je sve teži – priča Ružica, dodajući da se u njihovom stanu ništa nije promenilo:
- Još živim u istom stanu. Sve Mirsadove stvari, njegov klavir, klavijature koje je te noći imao pored sebe i kompjuter, koji nikad više nisam upalila, još stoje na istom mestu. Privatne stvari ne pomeram, možda je to loše, ne znam. Pričam sa psihoterapeutom koga sam angažovala odmah nakon nesreće, prvenstveno zbog dece, a najviše zbog ćerkice, koja je najviše vremena provodila sa Mirsadom. Teško je, ali uspevamo nekako. Najstariji sin je završio školu i zaposlio se, mlađi treba da upiše višu, ćerka ide u školu.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
