Folk pevač Boban Zdravković (60) započeo je muzičku karijeru davne 1982. albumom "Volite se i pevajte buzuki". Poslednjih godina retko ga možemo videti na televiziji, a on je sada ugostio pripadnike sedme sile u rodnom Nišu i posle više od decenije progovorio o životu, karijeri, obožavateljkama, ali i o Šabanu Šauliću, Sinanu Sakiću i Tomi Zdravkoviću.
Iako Bobana nema u javnosti, on je i dalje vrlo tražen, kako u našoj zemlji tako i u celom regionu, i najčešće peva na privatnim veseljima. Zdravković se nije mnogo promenio od vremena najveće slave, još mu je osmeh zaštitni znak, a otkriva kako se Nišlije ponašaju prema njemu.
- Nišlije me sreću svakodnevno, uvek ih interesuje gde sam, šta radim, čovek u svom gradu ne može biti zvezda, kao u drugim gradovima. Prijatelji su mi uvek pri ruci kad treba, prvi čuju pesmu, daju sud, uvek su svi sudije, kao u fudbalu. Uvek je bilo zadovoljstvo pevati u Nišu. Mada moram priznati da je u svom gradu najteže pevati, ali i najslađe. Živeo sam i u Beogradu, ali sad sam tu, volim Niš jer je miran gradić, sve stižete polako, bez stresa - započinje priču Boban i priseća se devedesetih, kada je harao estradom.
- Devedesete su za mene bile prekretnica, to je bilo ludo vreme, ne bih se vratio u ta vremena, ne u ovim sad godinama, tad se pevalo svakakvim ljudima. Tad je bilo baš vruće gde god bi se pojavio. Tad su bile turneje, išli smo autobusima po celoj Jugoslaviji, od Ljubljane do Skoplja, radili smo najčešće stadione, to su bila prava vremena. Ja sam bio najmlađi među kolegama i nepoznat, svi su znali moje pesme, ali mene niko nije znao. Tako da je za mene to bilo ogromno zadovoljstvo, ja sam dobio krila velika, kao sadašnje zvezde "Granda", samo što sam se ja sam borio i moje kolege, sami smo uspevali da se izborimo.
Boban kaže da su mu najveći uzori bili Šaulić, Zdravković i Sakić, te da je imao veliku tremu kada je nastupao posle njih, budući da je publika bila zaluđena pomenutim trojcem.
- Uglavnom sam posmatrao te velike zvezde tada kako se ponašaju i šta rade. Najviše sam se divio Šabanu, Tomi i Sinanu. Euforija je bila velika. Najteže je bilo pevati posle njih. Recimo, Toma kad izađe, posle njega nije moglo da se peva, to su takve ovacije i vrisci da vam ne vredi posle da se pojavljujete uopšte. Svi su gledali onda da nastupaju u tom prvom delu, pre velike zvezde jer posle bude haos - kaže Zdravković i priznaje da nikada nije pravio skandale, već je ponašanjem i glasom osvajao publiku:
- Moja priroda je takva da nisam neko ko je živeo od skandala niti ih pravio da bi opstao u estradi. Ne zameram ni onima koji to rade da bi opstali, ali ja sam takav, kakav sam, kome se sviđam, sviđam, kome ne, ništa. Voleo sam kroz pesme da komuniciram s publikom. Mislim da je uvek bilo važno da se izreklamiraš kad imaš šta da reklamiraš.
Bobana Zdravkovića oduvek je posebno volela bugarska publika, pa poslednjih godina često tamo nastupa i snima pesma za njihovo tržište.
- Bilo je perioda kad dođe do zasićenja ili se radi na novom materijalu, mene i kad nije bilo u medijima, ja sam mnogo radio, najviše sam radio i danas radim u Bugarskoj. Sam tamo pravim velike koncerte i publika tamo koja je mlada peva uglas sve srpske pesme, ja pevam i hitove drugih kolega, najviše se traže Šabanove pesme. Tako da ne mora da znači da, ako pevača nema u medijima ili na TV, on ne radi. Ja ne delim publiku, mene vole i tamo i ovde. Svi se vesele na isti način, Balkanci to najbolje rade. Ja imam pesme koje su tamo hitovi, a ovde nisu. I obrnuto, naravno. Ja sam neko ko radi šta voli, uživa u tome, ne opterećujem se previše, ali dajem sve od sebe. Zato me ljudi vole - kazao je on.
kurir.rs/republika.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
