Slađana Đorđević Bucka borbena je po prirodi a sada je otkrila da je tu borbenost imala još od najranijih dana, a značila joj je i dok je išla i u školu, jer se više puta nalazila na meti zadirkivanja svojih vršnjaka.
Pevačica je bila je jedina u svom razredu koja je pohađala i muzičku školu, bila vredna i radna, i bila kako i sama kaže drugačija. Upravo zbog toga imala je i teških situacija koje bi danas mogle biti okarakterisane kao vršnjačko nasilje.
- Ne mogu da kažem da za sebe da sam štreber. Bila sam odlična, ali ne vukovac, ali sam pohađala nižu muzičku školu i svirala flautu. Moji drugari iz škole su me doživljavali drugačijom. Kada dođemo na čas muzičkog uvek se više obraćala pažnja na mene, kada je trebalo da se peva uvek sam ja pevala prvi glas. Budu deca možda i malo ljubomorna u tom pogledu, ali mislim da je to bilo drugo vreme, pre oko 30 godina - opisala je razloge zbog kojih su je drugačije gledali još u osnovnoj školi, a sve je kulminiralo kada je prešla u srednju.
- Dešavalo mi se u srednjoj školi, jer sam uporedo išla i u frizersku i u muzičku školu, da mi deca, dok sam na odmoru da kupim užinu, sakriju flautu. BIlo je tih čarki koje sam ja doživljavala kao nešto strašno. Flauta je meni bila najvažnija na svetu i impulsivno sam reagovala kada su se takve stvari događale – otkrila je Bucka i dodala da sa ove distance to ipak ne posmatra kao nešto strašno:
- Ali to su bile te dečije igrarije, to je bilo potpuno benigno, kao neka šala – rekla je Bucka.
Pevačica je priznala i da joj u to vreme to ipak nije delovalo tako.
- Kako kad. Uvek sam bila borbena, ali nisam uvek to što se dešavalo shvatala kao šalu, ali to je srednja škola, i nije to ipak bilo toliko često – dodala je Bucka.
Kurir.rs/Grand
NE PROPUSTITE
