"ZVAĆU POLICIJU" Učesnicu Elite napala tri NEPOZNATA MUŠKARCA, ona jaukala i plakala, to je TRAUMA za ceo život

Zadrugarka Teodora Radojičić u emisiji u sklopu "Elite", "1 na 1 sa Janjušem", koju vodi Marko Janjušević progovorila je o svom teškom detinjstvu i odrastanju bez roditelja.

- Moja majka je imala jako turbulentan život, nije bila tu, menjala je zemlje, živela je u intostranstvu i nju sam stalno čekala da dođe odnekle. Moj tata je plaćao stan u kom smo živeli, jer moja baka sa tada 50 evra penzije nije mogla. Nije nikakva patetika, ja sam se tada izgradila...- dodala je zadrugarka.

- Tada kada sam bila dete, znala sam šta me je bolelo, šta mi je falilo i šta mi se nije ispunilo. Nikada nisam trpela autoritet, baka nam je pružila ljubav (njoj i bratu). Ja sam odmalena bila buntovnik, iskompleksirana i ljuta zašto deca sve imaju, možda i ne zaslužuju, a ja nemam. Ja sam se od malih nogu prepustila ulici - naglasila je ona.

- U petom razredu sam počela da radim. Na Zemunskom keju sam bacala neku decu na tramboline, to je bio sezonski posao... Htela sam da živim film i iz čistog kompleksa sam to radila, svima sam plaćala. Kupovala sam ljude, htela sam poštovanje i da budem najvoljenija i najpoštovanija - kazala je, pa se dotakla upoznavanja s roditeljima.

- Oca sam viđala povremeno. On je dolazio, ne tako često, plaćao je račune i sve što je baki trebalo, bio je normalan radnik sa prosečnom platom, kupovao je poklone; koliko je mogao, toliko je dao. Bio je jako povređen rastankom (od njene majke), a nabijali su mi da sam ista ona, pa su mi nabili povezanost da jedva čekam da dođe. Svi kažu da sam ista ona... Kasnije se malo iskomplikovalo, ona je došla iz inostranstva, taman smo uspostavile kontakt, rekla mi je ovako: „Idem dva dana na Kosovo, evo ti pare da imaš za ta dva dana", imala sam, ja mislim, 17 godina. Prvi udarac životni je da drugi dan nje nema... - rekla je Radojičićeva.

- Treći, četvrti, ja nedelju dana nemam pare i ona mi se ne javlja, u stanu sam, nema nikoga. Ja se nekako dočepam te njene drugarice, zovem je da se vidimo, ja kažem: „Zvaću policiju". Našle smo se u bloku 63 u prolazu nekih zgrada, mislila sam da je došla sama, ali nije. Došla je sa tri tipa koje nisam videla. Napala sam je, počela sam da plačem. Oni su izašli, nešto se tu desilo i to nikada neću da zaboravim. Nisu to bili policajci, rekli su mi: „Ne može ona, ona je u zatvoru". Tada su me napali i fizički, a zamisli ironiju, osuđena je na četiri godine, a ja sam isto osuđena na toliko - istakla je zadrugarka čija je majka služila kaznu zbog, prema njenim rečima, izvesne međunarodne trgovine.

Janjuš se zatim dotakao teme da je Teodorina majka prevarila njenog oca, na šta je ona odgovorila potvrdno i surovo iskreno.

- Jeste, ostavila ga je zbog drugog muškarca... Ja sam tada osetila da je ona tamo, da ću sama da se borim protiv svih. Osilila sam se tada, zarađivala sam mnogo velike pare. Tada sam saznala da sam talentovana za pisanje, uzimam papir i ruka kreće sama. Pesma o njoj i, otad nisam prestala da pišem. U najvećim lomovima ja sam pisala najjače pesme i tekstove - istakla je ona.

Detaljnije pogledajte na video-klipu u nastavku:

Kurir.rs / Srbija Danas

Bonus video: