Posle deset godina, koliko je prošlo od njenog poslednjeg albuma, Marija Šerifović objavila je novi CD "Dolazi ljubav". Snimila je za svih osam pesama spotove, a oko sebe je okupila proverene autore. Za Kurir Marija govori o novim pesmama, ali i o svom privatnom života.
Koji je bio razlog ovako duge diskografske pauze?
- Svesna sam da je prošlo deset godina, ali svaka nova pesma je zahtevala moju potpunu posvećenost, do najmanjeg detalja - kako u muzičkom smislu, tako i u onoj poslednjoj fazi kad smo radili spotove. Ali ipak, ono što je meni najvažnije, i zbog čega je možda ovoliko i trajalo, jeste da je svaka ta pesma Marija Šerifović. Apgrejdovana verzija, otvorena vrata za novih 20 godina.
Novi album se zove "Dolazi ljubav". Hoće li doći ona u vaš život ili je već stigla?
- Iako znam da vam je za naslov potreban nešto drugačiji odgovor, ipak nije "ljubav" samo novi partner, preciznije nije "ljubav" samo i jedino to. Moja ljubav, najčistiji komad emocije, jeste u svih ovih osam numera i u tom smislu - da, ljubav dolazi.
Na prvo, kao i na svako sledeće slušanje, čini se da većina pesama ima autobiografskih elemenata? Koja numera najbolje opisuje vaš život?
- Kad su neki moji bliski prijatelji prvi preslušavali pesme, imali su različite komentare u smislu: prva pesma je baš ti; ne, ne, ova druga te najbolje opisuje, "Vozi me" je tvoj fazon i sledeća. Ali ipak, koliko god da svaka od njih nosi neku "moju priču", činjenica je da je prva pesma, "Drugačija", ono što nosi moj DNK, svaki moj atom je u stihovima: "Preteško je ići dignute glave, nekad te vole, nekad te mrze i kad te slave".
Kada se pojavila informacija da izlazi novi album, na društvenim mrežama su krenula pitanja da li će biti nekog dueta i s kim. Baladu "Pola sunca" izvodite s Matijom Cvekom. Kako je došlo do te saradnje?
- Matija je veoma talentovan umetnik i zaista ono, što se kaže, "zvezda u usponu" na hrvatskoj sceni. Mi prosto funkcionišemo na istim frekvencijama i zato je bilo lako i lepo da se prepoznamo u takvoj baladi koju je Bane Opačić osmislio za nas.
Ono što je ipak najviše iznenadilo jeste poslednja pesma na albumu "Moj grad" - u narodnjačkom je stilu, a i potpuno drugačija od ostalih sedam pesama. Da li je to najava promene muzičkog žanra? Ili pesma ima neku posebnu poruku?
- Nije u pitanju promena muzičkog žanra, pop muzika je i dalje moja ljubav. Sama pesma ne nosi neku posebnu ličnu poruku, ali sam se na taj poduhvat odlučila jer sam primetila koliko ljudi vole kada izvodim narodnu muziku. Ovo je, zasad, prva i poslednja moja pesma u tom žanru. Mada, nikad ne reci nikad. Sa umetničkog aspekta gledano, nisam želela da nešto mešam, da provučem nešto što kao može da bude pop, a to zapravo nije. Zato sam uradila pravu, tačnu narodnu numeru, za koju želimo da se sluša svuda i da se ljudi uz nju vesele, makar onoliko koliko smo i mi dok smo snimali spot.
Vaša prošlogodišnja pesma "Dobar vam dan" bila je pravi hit. Koliko često kažete "Dobar vam dan, propali ljudi"?
- Pa iskreno.... često! Možda i češće nego što bih želela.
Prošlo je 20 godina od albuma "Naj, najbolja", koji je na naše tržište doneo novi zvuk, drugačiji stil u pop muzici. Da li biste danas imali hrabrosti da se upustite u avanturu da uradite nešto tako futuristički ili je to mladost-ludost?
- Sigurno bih imala hrabrosti i, kada bi postojala neka vremenska mašina, sve bih ja opet isto. U odnosu na danas, možda je ta neka energija, ili mladost-ludost, kako vi kažete, malo drugačija. Danas možda malo smirenija i zrelija, ali hrabrost je i dalje na istom nivou.
Najavili ste odlazak iz "Zvezda Granda", ali ste ostali. Šta vas je zadržalo?
- Samo je jedan odgovor: Saša Popović.
Koliko ste bliski privatno s kandidatima, polemisalo se o Džejli dosta stvari? Da li postoji neka nova Džejla ove sezone?
- Kao i u svakom drugom poslu, uvek ima onih s kojima ste bliži. Ali mi smo u "Zvezdama Granda" jedna mala odabrana ekipa koja dobro funkcioniše. Što se kandidata tiče - sezona je tek počela, videćemo kako će se kandidati razvijati.
Kako vam se dopada moderna muzika danas?
- Ima tu dobrih stvari. I, naravno, ne baš tako dobrih. Ali principijelno - uvek podržavam hrabre i kreativne ljude koji su spremni da istražuju u umetnosti, da pomeraju granice i donesu dobar zvuk. Trikotažu ne priznajem, ni u životu, ni u umetnosti.
Često putujete u Ameriku. Da li ste ovde izgubili slobodu da budete svoji?
- Često putujem i u Kragujevac, pa to izgleda nije toliko interesantno. Ja biram kako branim svoju slobodu i to nema baš mnogo veze s geografijom.
Jeste li se nekad pokajali što ste javno izneli svoju privatnost i napisali knjigu i snimili film?
- Nisam baš tip koji se kaje generalno, tako da nisam ni u tom slučaju. Koliko god da ovakav posao po prirodi donosi to da "svi sve znaju o vama", nekada zaista osetite potrebu da sebe objasnite, da iznesete pravu sliku, da ispričate kako je stvarno bilo. Možda je i to još jedna u nizu mladost-ludost situacija, ali svakako se ne kajem.
U kakvim ste danas odnosima sa ocem Rajkom i bratom Danijelom? Svašta se pisalo u medijima.
- Svi smo živi i zdravi, hvala bogu. I u miru i u spokoju jedni sa drugima.
Prošlu godinu je obeležila vest o incidentu kad ste slomili ruku. Šta se te večeri zaista desilo?
- Prošlu godinu je obeležila pesma "Dobar vam dan", što se mene tiče. A te večeri se desila ludost bez mladosti, i možda slabije kosti nego što sam očekivala.
Pre tri nedelje je vaša majka Verica napunila 60 godina. Gde vi sebe vidite u tim godinama? Da li biste i dalje nastupali ili biste radije bili na obali mora daleko od medija i svega?
- Vidim sebe u miru sa sobom, u spokoju, koji se u sadašnjem trenutku trudim da pružim svojoj majci. Jeste da joj taj mir nekad remetim dolaskom u ponoć samo kako bih je zagrlila i naterala da s viklerima na glavi duva svećice. Međutim, bila bih zahvalna na dostojanstvenim penzionerskim danima, a može i to more i palme za lepšu scenografiju.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
