Željko Šašić oduvek je bio zanimljiv medijima iako se trudio da privatni život čuva daleko od očiju javnosti.
S pevačem smo se sreli pred njegov nastup u jednoj beogradskoj kafani, gde nam je na početku razgovora ispričao kako gleda na to što u ponekim slučajevima javne ličnosti nemaju pravo na privatnost.
- Publika se tu ništa ne pita. Pitamo se mi i pitaju se novinari. Njima je to interesantno, pa kopkaju, ali ako nemate sagovornika, onda nemate ni materijala. A onda se proizvoljno piše svašta. Ja sam sve to prošao i preživeo sam.
Da li to znači da javne ličnosti mogu da zadrže detalje iz privatnog života ako to zaista žele?
- Može dobar deo, ali ako je neko baš navalio, može da iskopa neke informacije koje nisu istinite, što se i meni dešavalo, pa završimo na sudu. A što završi na sudu, to se otegne i to su tako male kazne. Skoro sam završio jedno ročište i rekao sam da više neću da tužim nikoga jer to nema smisla. Koliko god hoćete da sačuvate privatnost i neke intimne stvari za sebe, to je prosto nekad nemoguće. Ali proći će.
Mnogi govore da se Dragana Mirković jako dostojanstveno ponela kada je izdala saopštenje o razvodu i time stavila tačku na tu priču.
- Čitam da to traje neko vreme i da je utoliko to kao lakše, da je to na neki način priprema na taj trenutak, koji nije nimalo prijatan. Živi smo ljudi. I mi sa estrade živimo čudne živote. Ima dosta ljudi koji se zalete na nas, pa možda im se ne svidi taj način života. Nismo samo mi ti koji se razvode. Svi se razvode, nažalost, ali mi smo više na udaru. I to oglašavanje... Jednom je u redu reći, ali sve posle što se serijski nastavlja, mislim da je to bespotrebno.
Jedan si od najpopularnijih izvođača devedesetih. Tvoji klipovi iz tog vremena opet su postali viralni.
- To je uvek bilo in, to kao "veče devedesetih". Bilo je tad dobrih stvari, dobrih momenata, pesama i izvođača. Nemoguće da se čovek za 30 godina ne promeni. Meni to izgleda simpatično, ali mi isto tako izgleda i vrlo daleko. To je bila mladost, lepršava, kao i ona moja kosa. Često sam luđi danas nego tad.
S ćerkom Sofijom si opet u odličnim odnosima. Nedavno je gostovala u jednom podkastu, gde nije štedela lepe reči o tebi i Sonji.
- Neću da se mešam i da komentarišem ženske priče.
Rekla je i da te mnogo voli.
- Baš mi je drago što je rekla da me voli. Hvala ti, Sofija, na lepim rečima.
Da li si se ponekad kao otac poistovetio s Nikolom Kojom u filmu "Mi nismo anđeli"?
- Mnogi su to tad upoređivali. Još se ona zove Sofija i tako su me zezali. Nije bilo potrebe da budem kao Kojo. Dobro smo se mi razumeli. Sad je ona u godinama kad ponovo moramo da ponavljamo neke stvari, što nije naodmet. Malo dete - mala briga, a veliko - velika. I moja mama još brine o meni. Dobro je to kad imaš nekog da brine o tebi.
Možeš li sebe da zamisliš kao dedu Željka?
- Ja sam već deda, ali sam deda-ujka. To su moji mezimci, ja ih obožavam. Što da ne mogu da se zamislim? Biću super. Kad dođu unučići, drugačije je. Imaš više tolerancije za njihove nestašluke. A opet imaš i njihove roditelje, koji će da urade veće stvari. Ti si tu da voliš, pričuvaš, prošetaš, da pobegnu kod tebe.
A šta ako jednog dana budeš kao onaj deda u filmu "Kakav deda, takav unuk"?
- Nek bude unuk na mene, ništa mu u životu neće biti loše.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
