ANAMARIA POTPUNO ISKRENO O MASTERŠEFU NAKON ŠTO SU SE SLEGLI UTISCI: Postala sam jača na udarce, moj utisak je da Branko...

Finalistkinja kulinarskog takmičenja je u razgovoru za medije otkrila kada se rodila ljubav prema kulinarstvu.

Osluškujem šta narod govori, razgovaram sa bliskim ljudima, i dalje nisam uspela sa svima da se vidim. Traje euforija. Prezadovoljna sam plasmanom. U ovom momentu mi je najlepše postignuće ta podrška ljudi. Imaću za koga da kuvam.

U finalu je desert bio presudan. Kada bi sada mogli da vratite vreme, šta biste promenili?

Definitivno sam se vraćala i sabirala utiske, moj zaključak je da ne bih ništa promenila. Uradila sam najbolje što sam u tom momentu znala. To sam ja, pokazala sam sebe i šta umem, sa tim desertom, koji je kompleksan.

Kakav je bio prvi osećaj nakon saopštavanja poena?

Mogli ste da vidite moju reakciju na televiziji. Sa Tanjom sam se stvarno zbližila i pre finala smo rekle jedna drugoj da nam je drago što smo sada zajedno jedna “protiv” druge. Ovo je i moja pobeda. Nisam ni najmanje zavidna, sujetna, od mene sve čestitke Tanji. Najveće bogatstvo je poneti nešto što će te pratiti kroz život, a to su ljudi i poznanstva. Treba da sagledamo lepšu stranu takmičenja.

Deluje da je Branko Kisić bio najstroži sudija tokom čitavog takmičenja. Da li ste mu zamerili na oceni u finalu?

Moj lični utisak je da jeste najstorži, govori šta misli i bez dlake na jeziku. Kod njega se zna i red i rad i disciplina. Budući da mi je bio mentor u polufinalu, bila sam pod njegovim vođstvom. Bio je jako otvoren za saradnju, davao mi je sugestije, apsolutno smo imali korektan odnos tokom i nakon takmičenja. Čuli smo se posle finala, svako je rekao svoje mišljenje, ne zameram mu, to je njegovo viđenje. Tu sedmicu poštujem, ja sam možda očekivala malo veću ocenu. Pokazalo se da svako od sudija vidi malo drugačije. Pozvala sam narod da se stopiraju negativne recenzije na Brankov restoran. Treba da gledamo pozitivnu stranu.

Vidite li sebe u kuhinji pored Branka?

Što da ne, ukoliko bi se to pretočilo u poslovne vode, bio bi mi šef. Totalno smo različiti i lepo smo se slagali. Sve mogućnosti su otvorene u budoćnosti.

Koja je najveća lekcija koju ste naučili tokom takmičenja?

Postala sam dosta jača na spoljne udarce. Susretali smo se sa svim i svačim. Od krhke i nežne Anamarije, ostala sam ja i dalje ja, ali mnogo sam jača. Pridavala sam značaj tuđem mišljenju, i bilo kakva kritika bi ostala u mojoj glavi noćima. Stvorila sam taj filter da ne moram sve da prihvatim zdravo za gotovo.

Koliko je naporan bio čitav period?

Bilo je jako stresno, izazovno i jako lepo. Nas 16 u kući i svi smo se našli u istom sosu, bili smo jedni drugima podrška. Neizvesnost je ta koja nam je teško pala. Kada se pogleda iz ovog ugla to je definitivno najluđe iskustvo. Ostavilo je veliki pečat u mom životu. Nosim toliko lepe uspomene i drage ljude. Poznanstva sa sudijama su zlata vredna. Opet bih se prijavila, ali to se uradi jednom u životu i apsolutno je dovoljno.

Šta Vam je najviše nedostajalo dok ste bili u Master Chefu?

Porodica. Suprug, brat, roditelji, sa njima sam bila svaki dan. Imala sam od njih najveću podršku, kad god bih pala, nazvala bi ih, isplakala se i oni bi mi dali vetar u leđa.

Koji trenutak Vas je rasplakao?

Momenat kada mi je bilo jako teško i kada sam mislila da treba da idem kući je bio kada sam prvi put obukla crnu kecelju. Ognjen, Milica, Nemanja i ja smo se našli u eliminacionom izazovu. Sa njima sam otpočetka bila najbliža i jako mi je teško palo to kuvanje. Toliko emocija je bilo u meni. Sa jedne strane želiš da ostaneš, a sa druge da se predaš da bi drugari ostali. Drago mi je što sam ostala jaka i prebrodila i taj period.

Šta Vas je odvratilo od odustajanja?

Pomislila sam na svog brata koji bi se razočarao da sam na taj način napustila takmičenje. Otišla sam tamo da nešto naučim, testiram svoje granice i znanje. U tom momentu mi je najviše on bio u glavi da ne smem to da uradim na taj način.

Kada se rodila ljubav prema kulinarstvu?

Moja prva fotografija zabeležena u kecelji je sa 14 meseci. Živeli smo zajedno, baka i deka, mama i tata, brat i ja, uvek je to bila trpeza i kuvani ručak. Uz baku i mamu najviše sam bila u kuhinji i razvijala se. Brat bi došao iz restorana i rekao: “Ovo ništa ne valja što ste spremili”, kritikovao je način serviranja. Insistirao je na tome. On mi je bio inspiracija za moderniji pristup. Uzela bih telefon ili prelistavala stare kuvare... I kod kuće može da se jede jako lepo i jako ukusno. To je bio najveći okidač da se ozbiljnije pozabavim gastronomijom.

Sa koliko godina ste naučili da kuvate pasulj?

Uh, davnih dana. Svakog petka je pasulj na trpezi i lakumići, vojvođanski specijalitet. Celog života ga jedem istog dana. Mislim da je bilo tokom osnovne škole. To mislim da sam doktorirala.

Kada ste počeli da se bavite kuvanjem?

Kuvanje sam zavolela u osnovnoj školi. Splet životnih okolnosti me je dodatno naterao da se bavim kuvanjem. Po završetku škole sam razmišljala da li da upišem dalje za kuvara, ali sam se odlučila za ekonomiju jer je to bio jedan od fakulteta u Subotici. Kroz srednju i fakultet sam tražila more ideja, isprobavala sam sve. Kada bih išla u šoping, to ne bi bila odeća ili šminka, već začini i oprema za kuhinju. Tako se razvijala ta moja strast prema kuhinji koja i dalje postoji. Toliko sam se pronašla i ovim treba da se bavim.

Kakvi su planovi za budućnost?

Ozbiljni su i veliki. Ono što je bila mašta, počinje da se realizuje. Neki restoran će biti uskoro na vidiku. Ne bih želela da otkrivam detalje da ne ureknem. Definitivno mi je Master Chef doneo nove ideje. Drugačije gledam na namirnice i kompoziciju jela. Promenila mi se vizija.

Da li ćeš pozvati sudije i drugare iz takmičenja?

Definitivno ću pozvati sve drugare i sudije. Želela bih da čujem njihovo mišlenje. Biće mi zadovoljstvo.

Kurir / Super TV / Preneo: Lazar Stanušić

Bonus video: