"MOJ OTAC SE UBIO, NIKADA NISAM PROČITAO OPROŠTAJNO PISMO" Bolna ispovest zvezde Velikog brata: Od tada se svakog dana pitam kako živim i gde želim da budem

Boban Stojanović, bivši učesnik rijalitija "Veliki brat" jednom prilikom podelio je objavu u kojoj je naveo da njen njegov otac pre izvršio samoubistvo.

- Na današnji dan pre osam godina ubio se moj otac. To kad čovek ode jer se ubije, drugačije je od prirodne smrti, posve različito nego onda kad neko mirno umre u snu. Zato ne volim kada se kaže da je neko umro od suicida. Ljudi se ubiju, oduzmu sebi život i to je tako. Treba poštovati takvu odluku. Moj je tata voleo foto kamere. Imao ih je nekoliko. Najviše je voleo jedan masivni, teški “Zenit” aparat. Njime je napravio mnogo lepih slika moje mame i mene malog. Neki fotografi su mu govorili da "ima oko" i da treba da se ozbiljnije bavi fotografijom.

"Ostavio je pismo, nikad ga nisam pročitao"

- Znam da je ostavio pismo. Nikad ga nisam pročitao. A i ne moram. Jedino što sam se pitao je kako njegove lepe plave oči, talentnovane da uhvate lepe trenutke, tog jutra nisu mogle da uhvata makar jedan, mali razlog da nastavi da živi. Ljubičicu, kamen neki mali svetlucavi, neku pticu, nešto... To je, očigledno, ostavio meni u amanet.

- Od tada se svakog dana pitam kako živim i gde želim da budem. Sa kim da se družim i čije priče da slušam. U šta želim da gledam i gde, jednog dana, želim da odem s ovog sveta. Možda nije bio dovoljno dobar otac za života, ali je najbolji sada. I tu smo u balansu.

- Juče sam, kao retko kada, ubrzao sam korak ka metrou. Mahnuo sam vozaču, ali on nije hteo da mi otvori vrata. Naredni voz je dolazio za 8 minuta. U tom trenutku dva goluba koja su se jurila u letu, nađu se iznad moje glave i jedan je bio tako nisko da sam osetio vetar od njegovih krila. I na koleno mi padnu dva perca. Baš onako kako tata i ja stojimo na slici. Sve ima smisla ako se razume.

Jeziva priča učesnice Veliklog brata

Još jedna potresna ispovest učesnice Velikog brata gotovo celom regionu nedavno je izazvala suze. Tatjana Jovančević za Kurir je progovorila o kidnapšovanju, zatočeništvu i silovanju.

- Spakovali su me iznad groblja, neko brdašce, u neku kuću staru 300 godina. U kući se rušio plafon i zidovi. Tri meseca sam provela tamo. Tu su me mučili, maltretirali... Jednom me je zgrabio i bacio na krevet... Svi su posle otišli za Nemačku, mene su moji tražili i majka me je našla u jednom trenutku. Preklinjala je, plakala, molila... Morala sam da kažem: "Sve je u redu, sve je super" i gledala sam je onako. On je sve moje, brata, oca, majku držao na nišanu. "Budeš li nešto kako ne treba... Ti meni daš nešto što meni treba, ja ću tebi slobodu - govorila je Tanja i otkrila:

- Kada sam pitala... Rekla sam da ja tu ne pripadam i da ne znam šta oni žele od mene... Rekli su: "Dete."

SOS telefon za pomoć
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

***

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni.

Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova, 011 2769-466, radnim danima 10-19 časova, 062 304-560 noću 19-10 časova

 Sve aktuelnosti o estradi pogledajte ovde: