Hakeri zloupotrebljavali ChatGPT i Claude za širenje malvera: Milioni korisnika ugroženi
Sve veći broj sajber napada koristi popularne platforme veštačke inteligencije kako bi prevario korisnike i naveo ih da preuzmu zlonamerne fajlove. Među najčešće imitiranima su alati poput ChatGPT, dok se sve češće pojavljuju i lažne verzije sistema Claude i Gemini. Ovakve prevare često koriste oglase i lažne internet stranice kako bi delovale što uverljivije i privukle veliki broj korisnika.
Hakeri se oslanjaju na poverenje koje korisnici imaju prema poznatim brendovima veštačke inteligencije. Tako kreiraju lažne aplikacije koje na prvi pogled izgledaju legitimno, ali u pozadini sadrže malver koji može ugroziti uređaje, podatke i mreže žrtava. Stručnjaci upozoravaju da se ovakve aplikacije neretko distribuiraju putem društvenih mreža i sumnjivih linkova.
AI agenti menjaju i napad i odbranu
Najnoviji trend u sajber bezbednosti pokazuje da se sve češće koriste takozvani AI agenti, programi koji mogu samostalno da izvršavaju zadatke i donose odluke bez stalnog nadzora čoveka. Ovakvi sistemi sada se koriste i u napadima i u zaštiti, što menja način funkcionisanja digitalne bezbednosti. Njihova sposobnost brzog prilagođavanja predstavlja veliki izazov za tradicionalne sisteme zaštite.
Stručnjaci navode da je upravo automatizacija ono što daje prednost napadačima, jer im omogućava brže širenje malvera i efikasnije pronalaženje slabosti u sistemima. U isto vreme, odbrambeni sistemi pokušavaju da prate ovaj tempo koristeći iste tehnologije, što stvara stalnu trku između napada i zaštite. Zbog toga kompanije sve više ulažu u napredna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.
Prerušavanje u poznate AI alate
Istraživanja sajber bezbednosnih kompanija pokazuju da je zabeleženo na desetine hiljada slučajeva u kojima se malver prerušava u poznate AI servise. Najčešće mete su aplikacije koje imitiraju popularne četbot platforme, jer korisnici veruju da preuzimaju legitimne programe. Napadači često koriste vizuelno identične logotipe i nazive kako bi dodatno povećali verodostojnost prevara.
Posebno su česti slučajevi u kojima se zloupotrebljavaju brendovi velikih tehnoloških kompanija. Napadi se šire globalno, a cilj je da se korisnici prevare da instaliraju softver koji zatim omogućava neovlašćen pristup uređajima i podacima. . Stručnjaci savetuju da se aplikacije preuzimaju isključivo sa zvaničnih platformi i proverenih izvora.
Ransomver postaje usluga na crnom tržištu
Jedan od najopasnijih trendova u digitalnom kriminalu jeste model u kojem se zlonamerni softver iznajmljuje kao usluga. Ransomver, odnosno softver koji zaključava podatke i traži otkup, danas se može lako nabaviti u kriminalnim mrežama. Ovakav pristup dodatno podstiče širenje sajber kriminala širom sveta.
Ovaj model omogućava čak i manje tehnički veštim napadačima da sprovode ozbiljne sajber napade. Time se povećava broj potencijalnih pretnji i širi globalni rizik za kompanije, institucije i pojedince. Posledice ovakvih napada često uključuju finansijske gubitke i dugotrajne prekide rada sistema.
Veštačka inteligencija postaje i oružje i štit
Stručnjaci ističu da veštačka inteligencija menja način na koji funkcioniše sajber bezbednost, ali i način na koji se napadi izvode. AI sistemi danas mogu da analiziraju podatke, prepoznaju obrasce i otkrivaju sumnjivo ponašanje u realnom vremenu. Zahvaljujući tome, reakcije na potencijalne pretnje postaju znatno brže nego ranije.
Ipak, i pored napretka tehnologije, ljudski faktor ostaje ključna slabost u sistemu bezbednosti. Stručnjaci upozoravaju da će ljudi i dalje biti odgovorni za krajnje odluke, dok će AI služiti kao podrška, a ne potpuna zamena. Edukacija zaposlenih i korisnika zato ostaje jedan od najvažnijih elemenata zaštite.
Budućnost digitalne bezbednosti
Sve veća upotreba veštačke inteligencije u sajber prostoru otvara i pitanje odgovornosti. Stručnjaci naglašavaju da organizacije moraju jasno definisati gde AI može donositi odluke, a gde je potreban ljudski nadzor. Posebna pažnja usmerena je na sprečavanje zloupotrebe automatizovanih sistema.
Istovremeno, upozorava se da će napadi postajati sve sofisticiraniji i brži, dok će odbrana morati da se oslanja na kombinaciju tehnologije i ljudske kontrole. U takvom okruženju, balans između automatizacije i odgovornosti postaje ključni izazov digitalne budućnosti. Stručnjaci smatraju da će upravo sposobnost prilagođavanja novim pretnjama biti presudna za bezbednost u narednim godinama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
