Stare knjige odjednom vrede kao suvo zlato: Kupuju ih na hiljade, a razlog je potpuno neočekivan
Polovne knjižare u Velikoj Britaniji i Irskoj poslednjih meseci beleže neobično velike porudžbine knjiga. Pojedini prodavci kažu da kupci odjednom traže stotine ili hiljade različitih naslova, često bez jasne veze između tema, što je izazvalo sumnju da deo knjiga više ne završava kod klasičnih čitalaca, već u tehnološkom lancu za prikupljanje podataka.
Zašto su knjige zanimljive tehnološkim kompanijama?
Razlog je prilično jednostavan – kvalitetan tekst je postao veoma vredan resurs. Za razvoj velikih jezičkih modela potrebne su ogromne količine podataka, a stare knjige predstavljaju sadržaj koji je uglavnom nastao pre masovne upotrebe generativne veštačke inteligencije. Njihov tekst može da se skenira, digitalizuje i koristi kao deo velikih skupova podataka za razvoj novih sistema.
Knjige se uništavaju i završavaju u digitalnom svetu
U nekim slučajevima knjige se čak rastavljaju kako bi stranice mogle mnogo brže da prolaze kroz industrijske skenere. Tako fizički primerak može biti uništen, dok njegov sadržaj ostaje sačuvan u digitalnom obliku.
Problem uništavanja knjiga je posebno ozbiljan kada se radi o retkim, starim ili teško zamenljivim izdanjima.Ako postoji samo nekoliko sačuvanih primeraka neke knjige, njeno uništavanje nije isto što i uništavanje običnog polovnog izdanja koje se lako može ponovo nabaviti. Zbog toga su se knjižare, kolekcionari i stručnjaci za kulturnu baštinu pobunili protiv prakse kupovine retkih knjiga radi skeniranja.
Neočekivan poslovni bum
Za knjižare je situacija zato pomalo paradoksalna: sa jedne strane dobijaju kupce koji odjednom naručuju ogromne količine knjiga, a sa druge postoji bojazan da bi deo vredne književne građe mogao zauvek nestati. Knjiga tako od kulturnog predmeta postaje sirovina za tehnološku industriju, što otvara ozbiljno pitanje gde treba povući granicu između razvoja tehnologije i očuvanja kulturnog nasleđa.
Ipak, za prodavce je ovo prilično neočekivan poslovni bum. Knjige koje su godinama stajale u magacinima ili se prodavale veoma sporo sada mogu da pronađu kupca u velikim količinama. BBC je, recimo, objavio priču o britanskoj knjižari Barter Books, čiji je vlasnik rekao da je dobio porudžbinu iz Kanade približno veliku kao njegova uobičajena sedmodnevna prodaja, što je za njega bio potpuno neuobičajen slučaj.
Problem su autorska prava
Iza svega, međutim, stoji mnogo ozbiljnije pitanje: da li sadržaj knjige može da se koristi za razvoj AI modela bez dozvole autora? To pitanje se već našlo pred američkim sudovima gde je slučaj Anthropic pokazao je koliko su velike količine knjiga važne za razvoj AI sistema, ali i koliko su komplikovana pitanja autorskih prava kada se štampane knjige pretvaraju u digitalne podatke.
AI industrija ponovo traži ljude
Cela priča pokazuje prilično zanimljiv paradoks. Dok generativna veštačka inteligencija svakog dana proizvodi ogromne količine novog sadržaja, tehnološka industrija istovremeno traži stare, kvalitetne tekstove koje su napisali ljudi. Zato knjiga koja je godinama bila praktično bezvredna na polici polovne knjižare sada može da postane deo veoma vrednog tehnološkog resursa.
Na kraju, nije teško razumeti zašto je potražnja porasla: što više AI sistema proizvodi sadržaj, to je važnije imati kvalitetne i pouzdane podatke koji nisu nastali automatskim generisanjem. Zbog toga bi se tržište polovnih knjiga moglo naći u prilično neočekivanoj ulozi kao jedan od izvora materijala za sledeću generaciju tehnoloških sistema.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
