ChatGPT vam gleda preko ramena: Nova funkcija prati svaki klik na računaru

Cilj nije klasično „špijuniranje“, već da ChatGPT kasnije može da razume šta ste radili i da vam pomogne da nastavite prekinuti posao ili pronađete nešto što ste ranije koristili. Funkcija je opciona, odnosno korisnik mora sam da je uključi.

Ideja je da se ti podaci kasnije iskoriste kao kontekst. Umesto da pokušavate da se setite gde ste pre dva dana nešto radili, možete pitati ChatGPT da pronađe trag u vašoj istoriji aktivnosti i pomogne vam da nastavite posao.

Nije uključeno automatski

Najvažnija stvar za korisnike jeste da ova funkcija nije obavezna. Computer History je opt-in, pa korisnik mora da je aktivira ako želi da ChatGPT dobija ovakav uvid u aktivnosti na računaru. Takođe postoji mogućnost izuzimanja pojedinačnih aplikacija i internet stranica, kao i brisanja već sačuvanih zapisa.

To je posebno važno jer podaci o tome šta radite na računaru mogu biti veoma detaljni. Čak i bez sadržaja ekrana, kombinacija otvorenih aplikacija, klikova, prečica i vremena korišćenja može da otkrije dosta o svakodnevnim navikama korisnika.

Zašto je ovo uopšte korisno?

Na prvi pogled funkcija zvuči prilično invazivno, ali ako ste radili na dokumentu, proveravali podatke u više aplikacija ili prelazili između nekoliko sajtova, ChatGPT može da koristi istoriju aktivnosti da rekonstruiše deo vašeg radnog toka. Ideja je da računar ne bude samo mesto na kojem razgovarate sa AI-em, već da asistent razume kako zapravo radite.

OpenAI sličan princip koristi i u svom Atlas browseru, gde agent može da vidi stranice i izvršava klikove i pritiske na tastaturi u browseru kada mu korisnik zada zadatak.

Ne treba mešati dve različite funkcije

Važno je napraviti razliku između Computer History i ChatGPT Atlas-a. Computer History je funkcija za beleženje aktivnosti na Mac računaru, dok je Atlas AI browser sa ugrađenim ChatGPT-om i opcionalnim agentom koji može da obavlja radnje u browseru.

Kod Atlasa OpenAI izričito navodi da agent može da koristi klikove i pritiske na tastaturi kako bi obavljao zadatke na internetu i to je upravo ono što AI agentu omogućava da se ponaša više kao korisnik koji samostalno navigira kroz stranice, a ne samo kao chatbot koji daje tekstualne odgovore.

Gde nastaje problem?

Glavno pitanje nije samo šta tehnologija može, već koliko podataka korisnik želi da joj prepusti. OpenAI u svojoj politici privatnosti navodi da može da prikuplja podatke o korišćenju svojih usluga, uključujući sadržaj koji korisnik gleda ili sa kojim stupa u interakciju, funkcije koje koristi i način na koji koristi servis. Za Atlas se dodatno primenjuju kontrole vezane za podatke iz browsera.

Zato bi korisnici trebalo dobro da provere podešavanja pre nego što uključe funkcije koje prate aktivnosti. Posebno treba biti oprezan na računaru na kojem se rade poslovni, finansijski ili drugi poverljivi poslovi.

AI sve više „gleda“ kako radimo

Ono što se ovde zapravo dešava jeste širi zaokret u razvoju veštačke inteligencije. AI više nije ograničen samo na ono što mu napišete u chat prozoru, nego novi alati pokušavaju da razumeju šta radite, koje aplikacije koristite i koje korake preduzimate.

Ovo može da bude veoma korisno za automatizaciju rutinskih poslova, ali istovremeno otvara novu kategoriju bezbednosnih rizika. Stručnjaci upozoravaju da AI browseri i agenti imaju pristup mnogo većem kontekstu nego klasični chatbotovi, pa eventualni napad ili manipulacija mogu imati ozbiljnije posledice.

Drugim rečima, priča više nije samo „šta sam pitao ChatGPT?“, već „koliko moj AI asistent zna o onome što radim dok sedim za računarom?“ i to je pitanje koje će postajati sve važnije kako se ovakve funkcije budu širile.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.