Ovo nikako ne šaljite ChatGPT-u: 7 stvari koje mogu ugroziti vašu privatnost

WIRED upozorava da se problem privatnosti kod AI sistema pomera sa klasičnih internet servisa i aplikacija na same razgovore koje korisnici vode sa chatbotovima.

Ovo je verovatno najjednostavnije pravilo.

Ako je dokument poverljiv, ne treba ga bez razmišljanja kopirati u javni chatbot.

To posebno važi za:

• broj lične karte ili pasoša
• JMBG
• broj bankovnog računa
• podatke sa platne kartice
• lozinke
• poslovne ugovore
• interne finansijske podatke
• poverljive dokumente kompanije
• privatne razgovore drugih ljudi
• medicinsku dokumentaciju
• fotografije dokumenata

Čak i kada vam AI treba samo da „sažme dokument“, prethodno uklonite informacije koje nisu neophodne za zadatak.

Dobra praksa je da umesto stvarnih podataka koristite zamenske vrednosti.

Na primer, umesto:

„Analiziraj ovaj ugovor između Marka Petrovića i kompanije XYZ, čiji je PIB...“

možete napisati:

„Analiziraj ovaj ugovor između [KLIJENT] i [KOMPANIJA], bez potrebe da obraćaš pažnju na identifikacione podatke.“

2. Proverite podešavanja privatnosti

Nemojte pretpostaviti da je podrazumevano podešavanje automatski najbolje za vas.

AI servisi imaju različite politike i opcije za upravljanje podacima. Neke usluge omogućavaju isključivanje korišćenja razgovora za unapređivanje modela, brisanje istorije ili korišćenje privremenih razgovora.

Zato je korisno da nakon kreiranja naloga odmah otvorite Privacy, Data Controls, Memory ili slična podešavanja, u zavisnosti od servisa.

Posebnu pažnju treba obratiti na funkcije memorije. ChatGPT, na primer, ima mogućnost čuvanja informacija između razgovora, a korisnik može da pregleda i upravlja sačuvanim memorijama.

Drugim rečima, nije dovoljno samo obrisati jedan razgovor ako je neka informacija prethodno sačuvana kao memorija.

3. Budite posebno oprezni sa poslovnim dokumentima

Ovo je jedna od najvažnijih stvari za zaposlene.

AI može za nekoliko sekundi da analizira tabelu, ugovor, prezentaciju ili finansijski izveštaj. Ali pitanje nije samo može li AI to da uradi, već i da li imate dozvolu da taj dokument pošaljete eksternom servisu.

Ako kompanija nema jasnu AI politiku, nemojte pretpostavljati da je sve dozvoljeno.

Za poverljive poslovne podatke mogu biti prikladniji poslovni AI proizvodi sa drugačijim kontrolama podataka. WIRED navodi da pojedini poslovni AI servisi nude Zero Data Retention politike, dok postoje i rešenja koja podatke obrađuju lokalno ili uz dodatne tehničke mehanizme zaštite.

4. Ne verujte samo oznaci "privatno"

Jedna od najvažnijih lekcija jeste da treba razlikovati obećanje o privatnosti od tehničke garancije.

Neki servisi mogu tvrditi da štite podatke korisnika, ali način na koji se podaci zaista obrađuju zavisi od njihove infrastrukture, politike čuvanja podataka, enkripcije i drugih tehničkih rešenja.

Postoje i sistemi koji pokušavaju da smanje količinu podataka dostupnih samom provajderu. WIRED kao jedan od primera navodi servise koji koriste kriptografske metode i Trusted Execution Environments kako bi razgovori ostali nedostupni čak i samom pružaocu usluge.

Za prosečnog korisnika, međutim, najjednostavnija zaštita i dalje je - ne slati nepotrebno osetljive informacije.

5. Razmislite pre nego što ubacite fotografiju

Privatnost nije samo pitanje teksta.

AI alati danas mogu da analiziraju fotografije, dokumente, video i audio snimke. To znači da korisnik može nenamerno da pošalje mnogo više informacija nego što je prvobitno planirao.

Fotografija dokumenta, na primer, može sadržati ime, adresu, broj dokumenta, potpis ili druge podatke koji nisu potrebni da bi AI rešio vaš problem.

Pre slanja slike zapitajte se:

Da li AI-u zaista treba cela fotografija?

Ako ne treba, bolje je iseći nepotrebne delove ili ukloniti podatke koji mogu da identifikuju osobu.

6. Za najosetljivije zadatke razmotrite lokalni AI

Postoji još jedan pristup: AI koji radi lokalno na vašem uređaju.

Kod takvih sistema deo ili ceo proces obrade može da se odvija na računaru umesto slanja podataka na udaljeni server. WIRED navodi lokalne AI opcije poput Ollame, kao i Appleov Private Cloud Compute kao primere različitih pristupa privatnijoj obradi podataka.

Ovakva rešenja, međutim, imaju i svoje nedostatke. Lokalni modeli mogu zahtevati snažniji hardver, mogu biti manje sposobni od najvećih cloud modela, a podešavanje je često komplikovanije.

Zato privatnost kod AI-ja često predstavlja kompromis između cene, praktičnosti, performansi i nivoa kontrole nad podacima.

7. Koristite AI kao eksterni servis, a ne kao sef

Najkorisnije pravilo možda je upravo ovo: Nemojte AI chatbot posmatrati kao digitalni sef. Čak i kada servis ima dobre bezbednosne mehanizme, ne postoji razlog da mu šaljete podatke koji mu nisu potrebni za zadatak. 

Ako želite da AI napiše poslovni mejl, ne morate mu dati stvarne brojeve telefona i adrese.

Ako treba da analizira ugovor, možete ukloniti imena i identifikacione podatke.

Ako treba da analizira tabelu, možete zameniti stvarne klijente generičkim oznakama.

Ako treba da pomogne oko biografije, ne morate unositi sve lične podatke.

Što manje nepotrebnih podataka pošaljete, manje podataka potencijalno može biti izloženo.

Šta onda zapravo treba raditi?

Korišćenje AI-ja ne znači da morate potpuno odustati od privatnosti. Potrebno je samo promeniti način na koji razmišljate o informacijama koje šaljete.

Pre nego što pritisnete „Send“, postavite sebi tri pitanja:

Da li AI zaista mora da zna ovo?

Da li bih imao problem da ova informacija bude dostupna trećoj strani?

Mogu li isti zadatak da rešim bez slanja stvarnih ličnih podataka?

Ako je odgovor na poslednje pitanje „da“, izaberite tu opciju.

AI će postajati sve prisutniji u svakodnevnom životu, a sa njim će rasti i količina podataka koju mu poveravamo. Zato zaštita privatnosti više nije samo pitanje toga koji AI koristite, već i šta mu dozvoljavate da zna o vama.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.