AI poslao pitanje u svemir: Odgovor koji je stigao na Zemlju iznenadio naučnike!
- Google je pokrenuo model Gemma 4 na satelitu i dobio odgovor iz orbite, čime je potvrđeno da AI procesori mogu da rade i van Zemlje.
- Eksperiment je deo projekta Suncatcher, koji ispituje mogućnost računarskih centara u svemiru i korišćenja solarne energije.
- Na satelitu su četiri TPU procesora, a naredni test sa dva povezana satelita planiran je za 2027. godinu.
Model Gemma 4 napisao je kratku pesmu o svemiru, a inženjeri su tako potvrdili da moćni AI procesori mogu da obavljaju zadatke i daleko iznad naše planete. Eksperiment je deo projekta Suncatcher, kojim Google istražuje mogućnost izgradnje računarskih centara u svemiru.
Sve je počelo kada su inženjeri sa Zemlje poslali zahtev računaru koji se nalazi na satelitu. Od modela Gemma 4 tražili su da napiše haiku, kratku pesmu od tri stiha, na temu svemira. Satelit je obradio zahtev, a zatim je odgovor poslao nazad tokom prolaska iznad arhipelaga Svalbard u Norveškoj.
Pesma koju je AI sastavio glasila je: „Plava mermerna kugla ispod, podaci teku u tišini, zvezdana svetlost napaja moje jezgro“. Google je objavio da je to prvi odgovor veštačke inteligencije generisan na procesoru klase kakva se koristi u data centrima, a koji je uspešno poslat iz orbite na Zemlju.
Nakon prvog testa, istraživači su modelu zadavali i druge zadatke. Tražili su mu da piše šaljive pesme, ali i da odgovara na pitanja o tehničkom stanju sistema na satelitu.
Google poslao AI procesore u svemir
Eksperiment se odvija u okviru projekta Suncatcher, koji Google razvija sa kompanijom Planet. Prototip satelita lansiran je 1. oktobra 2026. godine raketom kompanije SpaceX, u okviru misije Transporter-18. Njegov zadatak je da proveri da li računarska oprema namenjena veštačkoj inteligenciji može pouzdano da radi u svemirskim uslovima.
Na satelitu se nalaze četiri Google TPU procesora. Reč je o specijalizovanim čipovima koji ubrzavaju obradu zadataka veštačke inteligencije i koriste se u velikim računarskim sistemima. Ipak, sva četiri ne rade istovremeno: zbog ograničenja u napajanju, trenutno može da se uključi samo jedan procesor, i to u ograničenim vremenskim intervalima.
Zašto Google želi računare u orbiti?
Ideja projekta jeste da se jednog dana veliki računarski sistemi za veštačku inteligenciju postave u svemir, gde bi mogli da koriste solarnu energiju. Sateliti bi bili povezani u mrežu i zajedno obrađivali ogromne količine podataka, umesto da se svi zadaci obavljaju u klasičnim centrima na Zemlji.
Google smatra da bi ovakav pristup dugoročno mogao da otvori nove mogućnosti za razvoj veštačke inteligencije. Sateliti bi, na primer, mogli da obrađuju podatke koje prikupljaju posmatrajući Zemlju, bez potrebe da se svaki podatak prvo šalje do zemaljskih računara. Ipak, kompanija je tek na početku istraživanja i još nije dokazala da bi ovakav sistem mogao da bude jeftiniji ili efikasniji od postojećih centara.
Sledeći eksperiment planiran za 2027.
Google već priprema narednu fazu projekta. Tokom 2027. godine kompanija planira da testira dva međusobno povezana satelita, koji bi trebalo da razmenjuju podatke pomoću laserskih veza. Cilj je da se proveri da li više satelita može da sarađuje i zajednički obrađuje zahtevnije zadatke veštačke inteligencije.
Ukoliko se takav sistem pokaže uspešnim, mogao bi da predstavlja osnovu za buduće mreže računara u orbiti. Ovo bi značilo da se veštačka inteligencija ne bi oslanjala isključivo na ogromne servere smeštene u zgradama na Zemlji, već bi deo računarske infrastrukture mogao da se nalazi i iznad naše planete.
Za sada, međutim, Googleov satelit nije svemirski data-centar koji može da opslužuje korisnike, već eksperimentalna platforma. Prvi odgovor koji je poslao potvrđuje da AI model može da radi u orbiti i komunicira sa Zemljom, ali pred istraživačima ostaje još mnogo posla pre nego što ovakva tehnologija postane svakodnevica.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
