Niko nije verovao dok nije video: Mašina iz 1977. pobedila najmoderniju veštačku inteligenciju!

U svetu u kojem AI modeli rešavaju medicinske dijagnoze, programiraju softver i pišu eseje za studente, gotovo je nepojmljivo da nisu u stanju da savladaju - šah program iz 1979. Ipak, upravo se to dogodilo. ChatGPT-4o, najnoviji model kompanije OpenAI, izgubio je partiju protiv Atari Chess, igre stare gotovo pola veka.

Citrix inženjer Robert Jr. Caruso odlučio je da testira koliko je zapravo „pametan“ ChatGPT-4o. Uspostavio je minimalne uslove: zamenio je ikone figura jednostavnim oznakama kako bi AI mogao lako da ih prepozna i razume pozicije na tabli. Ipak, rezultat je bio - sramotan.

Umesto logičnog razmišljanja i analize, AI je pravio apsurdne greške. Pomerao je figure u prazno, izlagao kralja napadima i ignorisao očigledne šanse za odbranu. Caruso je opisao igru kao „potezima dostojnim trećeg razreda šahovske sekcije“. AI nije jednom izgubio - izgubio je više puta, a na kraju je čak i “priznao poraz”.

Veštačka inteligencija - sve, samo ne šahista?

Šah je dugo bio simbol intelektualne nadmoći. Još 1997. godine, kada je IBM-ov Deep Blue pobedio svetskog šampiona Garija Kasparova, to je smatrano prekretnicom u razvoju veštačke inteligencije. Danas, AI modeli rešavaju kompleksne matematičke probleme i razgovaraju na desetine jezika - ali, očigledno, zaboravljaju osnovna pravila igre koju je učila cela generacija Commodore i Atari entuzijasta.

Dok čak i najjeftiniji moderni mobilni telefoni mogu bez problema da pokrenu sofisticirane šah aplikacije, ChatGPT-4o se mučio sa “pikselizovanim” protivnikom sa kapacitetom Game Boya. Postavlja se pitanje: da li AI zaista razume ono što radi, ili samo dobro imitira znanje?

Kampanjsko znanje: sjajna fasada, prazna osnova

Ovo šahovsko poniženje savršeno ilustruje ono što AI ekspert Andrej Karpathy naziva „kampanjsko znanje“ - sposobnost modela da briljira u zadacima za koje je obučen, dok potpuno zakazuje čim izađe izvan tog okvira. ChatGPT može da napiše ljubavnu pesmu u stilu Šekspira ili da reši diferencijalnu jednačinu - ali padne kad treba da odigra otvaranje protiv 8-bitnog protivnika.

To nije greška u kodiranju, već ograničenje same arhitekture današnjih AI modela. Oni ne "razumeju" u klasičnom smislu te reči. Oni predviđaju najverovatniji sledeći korak. I kada im se postavi problem van poznatog obrasca, često srljaju u haos.

AI u eri očekivanja: Supermoćan - ali selektivno

Ova bizarna epizoda dolazi u trenutku kada svet ozbiljno razmatra integraciju AI sistema u svakodnevni život - od pravosuđa i zdravstva, do obrazovanja i politike. Očekivanja su ogromna, ali ovakvi incidenti služe kao neophodan reality check.

I dok tech korporacije obećavaju svet u kome će AI „donositi bolje odluke od ljudi“, Atari Chess je podsetio sve da su današnji AI modeli još uvek u pelenama kada se radi o stvarnom razumevanju i snalažljivosti. Dok ne nauče da pobede u najosnovnijim igrama - možda nije vreme da im poverimo vođenje sveta.