Koristite ChatGPT svaki dan: Možda pravite veliku grešku!
Veštačka inteligencija je sveprisutna, na telefonima, u aplikacijama, pa čak i u kućnim aparatima. Ali postavlja se pitanje, da li nas čini pametnijima ili lenjima? Jedna nedavna studija sa čuvenog MIT-a pokušala je da odgovori upravo na to.
Istraživači su želeli da vide kako korišćenje AI alata poput ChatGPT-a utiče na našu sposobnost razmišljanja i učenja. I dok je ChatGPT možda revolucionisao način na koji radimo i komuniciramo, rezultati ovog istraživanja ukazuju na nešto uznemirujuće.
Kako je izgledala studija
U studiji je učestvovalo 54 ljudi, starosti od 18 do 39 godina, podeljenih u tri grupe. Jedna grupa je pisala eseje samo koristeći svoj mozak, druga je koristila Google pretragu, a treća se oslanjala isključivo na ChatGPT.
Nakon tri sesije pisanja, u četvrtoj su se pravila zamenila, AI korisnici su morali da pišu bez pomoći, dok su „mozak-samo“ učesnici prvi put koristili AI. Tokom cele studije merena je moždana aktivnost pomoću EEG uređaja, a eseje su ocenjivali i ljudi i veštačka inteligencija.
Rezultati koji zabrinjavaju
Grupa koja je koristila samo svoj mozak imala je najviši nivo moždane aktivnosti i povezivanja. Oni koji su koristili Google imali su srednji nivo angažovanosti, dok su AI korisnici pokazali najslabiju moždanu aktivnost, i tokom pisanja i tokom kasnijeg sećanja na ono što su napisali.
Najzanimljivije, ili najšokantnije, je to da su bivši korisnici AI alata, kada su morali da pišu bez pomoći, radili lošije nego svi ostali. Njihov mozak je pokazivao manju angažovanost, slabiju memoriju i manje povezanih regija u mozgu.
Šta to znači za obične korisnike
Ovi rezultati možda zvuče zastrašujuće, ali nisu iznenađujući. Mozak je kao mišić, ako ga ne koristiš, oslabiće. Ako se oslanjaš na AI da piše mailove, sastave, izveštaje, tvoje veštine će vremenom izbledeti.
Zagovornici AI-ja često porede ove alate sa digitronima. Kada su se digitroni pojavili, mnogi su se plašili da će ljudi zaboraviti da računaju. I to se delimično i desilo, retko ko više računa „u glavi“. Isto važi i za pisanje, crtanje ili čak pamćenje. Sve to AI sada može da radi umesto nas, ali po koju cenu?
Kako pronaći ravnotežu u korišćenju AI
Dakle, da li treba da izbegavamo AI? Ne nužno. Poenta nije da prestanemo da koristimo ove alate, već da ih koristimo pametno. Ako AI koristimo za zadatke koje sami ne možemo da obavimo, kao što je analiza dugih dokumenata ili pravljenje vizuala, onda on postaje moćan saveznik.
Ali ako počnemo da mu prepuštamo sve zadatke koje smo ranije sami obavljali, rizikujemo da izgubimo važne veštine. AI treba da proširi naše mogućnosti, ne da nas zameni. Prava snaga AI-ja je u tome da nam pomogne da budemo još bolji, ali samo ako i dalje vežbamo sopstveni mozak.
