Sam Altman: Vizionar ili najskuplji kockar u istoriji tehnologije?
Kada je Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-ja, najavio plan da aktivira milion GPU-ova do kraja 2025, mnogi su odmahnuli rukom. Ali sada se ispostavlja da to nije kraj - to je tek početak. Njegova dugoročna ambicija? Izgraditi infrastrukturu koja bi mogla da proguta i do 3 biliona dolara, više nego BDP Francuske.
Altman ne krije svoje ambicije. U svetu veštačke inteligencije, on želi da postavi temelje budućnosti - ali ne bilo kakve. Govorimo o AI sistemima koji bi mogli razmišljati, učiti i možda čak donositi odluke kao ljudi - AGI (veštačka opšta inteligencija). A za to je potrebna snaga - računarska, finansijska i politička.
Ko će obezbediti snagu za veštačku inteligenciju?
Generativni AI ne funkcioniše bez moćnih grafičkih procesora - i što ih više imate, to ste bliže kruni. Altman želi da prikupi ne stotine hiljada, već desetine miliona GPU-ova, što bi pretvorilo OpenAI u tehnološku supersilu. Cena? Sitnica - samo nekoliko biliona dolara.
Problem? Tržište GPU-ova je već sada u haosu. Nestašice čipova, geopolitičke tenzije i ogromna potražnja uzrokuju eksploziju cena i borbu za svaki raspoloživi komad silicijuma. Altman doslovno pokušava da kupi budućnost, ali svi drugi - uključujući Apple, Amazon, Google i kineske gigante - pokušavaju isto.
AI megaprojekat s ambicijom svemirske stanice
OpenAI infrastrukturni projekat „Stargate“ zamišljen je kao AI verzija svemirske stanice - decentralizovana mreža ogromnih data centara širom Amerike, vredna 500 milijardi dolara. U teoriji, to bi rešilo problem dostupnosti procesorske moći za sledeću generaciju AI modela.
U praksi, projekat je već naišao na zidove. Prema izveštajima Wall Street Journala, za sada se od „meganeta“ odustalo - i sve je svedeno na planiranje jednog jedinog data centra do kraja godine. S obzirom na to koliko brzo se razvija AI konkurencija, to je kao da pokušavate da pobedite Formulu 1 na biciklu.
Microsoft, prijatelj ili problem?
Iako Microsoft i OpenAI imaju višemilijardsku saradnju, odnosi između dve kompanije počinju da pucketaju pod pritiskom. OpenAI, prema izvorima bliskim situaciji, smatra da Microsoftova cloud infrastruktura ne može da isprati potrebe kompanije u razvoju.
Situacija je toliko ozbiljna da se unutar OpenAI-ja razmatra scenario u kojem bi Microsoft snosio direktnu odgovornost ako neko drugi - recimo Google ili Meta - prvi stigne do AGI-ja. Drugim rečima, partnerstvo vredi onoliko koliko serveri mogu da izdrže.
Ko plati - taj vlada: AGI kao trka milijardera
Altman je direktan: „Ko prvi obezbedi infrastrukturu, prvi dolazi do AGI-ja.“ U tom svetu, ideje su sekundarne - kapital je ključ. Uostalom, čak i vodeći AI stručnjaci poput dr. Romana Jampolskog smatraju da AGI nije naučna fantastika - već inženjerski izazov koji bi se mogao rešiti već danas, ako novac i hardver ne bi bili ograničenje.
Ali konkurencija ne spava. Meta regrutuje istraživače tempom velikih sportskih klubova, Google ne prestaje da lansira nove modele, a manjim AI startupima novac kaplje iz venture fondova kao iz pokvarene slavine. U takvom okruženju, pitanje nije da li ćemo dobiti superinteligenciju - već ko će je prvi imati u vlasništvu.
Zaključak?
Ova decenija neće biti obeležena izborima, pandemijama ili društvenim mrežama - već AI utrkom epskih razmera. I dok Altman gradi carstvo sposobno da stvori inteligenciju nalik čoveku, svi ostali gledaju da ga prestignu. Samo jedno je sigurno: budućnost neće pripasti najpametnijima - već onima koji mogu da plate njenu cenu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
